CG: Autocenzura i pritisci na novinare

DVA ključna i veoma važna faktora koja ograničavaju slobodu medija su autocenzura i cenzura, navodi se u istraživanju Sindikata medija Crne Gore (SMCG), o stanju medijskih sloboda i bezbednosti novinara u Crnoj Gori i na zapadnom Balkanu.

Nekažnjivost je, po oceni Radomira Kračkovića, predstavnika tog Sindikata, postala princip, kada su novinari i medijski radnici na meti.

- Svedoci smo mnogobrojnih problema sa kojima se medijska zajednica u državama regiona suočava poslednjih godina. Od rastućih ograničavanja medijskih sloboda od države i posebno učestalih napada na novinare od kojih je najveći broj i dalje nerešen - kazao je Kračković.

Još jedan problem, kako je dodao, jeste pad ekonomskog i socijalnog statusa u regionu, što za sobom donosi pad profesionalnih standarda.

Broj zaposlenih u medijima se konstantno smanjuje zbog, kako se navodi u izveštaju, čestih otkaza ali i veliki broj zaposlenih, naročito novinara, napušta profesiju i zapošljava se najčešće u pi-ar sektoru.

U ovom istraživanju stanja u medijima, učestvovalo je, kako kaže asistentkinja na projektima SMCG, Bojana Laković, 54 crnogorska novinara iz 34 medija, a odgovarali su na 32 pitanja.

- Kada je u pitanju cenzura, većina, odnosno 54 odsto je rekla da cenzura u velikoj meri utiče na njihov rad - kazala je asistentkinja na projektima SMCG Bojana Laković.

Govoreći o slobodi odlučivanja, 70 odsto je kazalo da ima određeni ili veliki stepen slobode, a sedam odsto je odgovorilo da ima apsolutnu slobodu da piše o čemu želi. Prema mišljenju novinara, Skupština je najtransparentnija institucija, a 50 odsto smatra da je Vlada delimično transparentna.

Kako se dodaje, četvrtina anketiranih smatra da se kredibilitet novinarstva veoma smanjio, a svega 28 odsto istaklo je da je značaj novinarstva za društvo donekle porastao.

- Problem je to što su neki novinari istakli da im je skrenuta pažnja da ne mogu negativno da izveštavaju o kompanijama koje su veći oglašivači u tom mediju, da poslodavci radije prihvataju tekstove u kojima se negativno govori o političarima nego o moćnim biznismenima ili njihovim kompanijama - kaže se u dokumentu. - Razlog tome, kako se ocenjuje, vide u malom marketinškom tržištu za koje se utrkuje veliki broj medija.

PLATA NOVINARA ISPOD PROSEKA

Kada je reč o zaradama, u izveštaju se navodi da su one ispod državnog proseka, što je potvrdila i anketa prema kojoj 24 odsto anketiranih ima platu između 400 i 500 evra, 20 odsto od 500 do 600, dok skoro 15 odsto ispitanika prima 300 do 400 evra. Urednici imaju duplo veće zarade od novinara.