Štrpca sada brane „drveni advokati“

DA bi prikrio svoju ulogu, koja je u našem narodu poznata kao afera "Čikaški proces", Savo Štrbac nas svakodnevno uverava da je mnogo bolji demagog nego advokat. Glavni motiv Štrpca u iznošenju niza laži o meni je pokušaj da skrene pažnju sa svoje sramne uloge u sklapanju ponižavajuće nagodbe pred Federalnim sudom u Čikagu kojom je prevareno 200.000 proteranih Krajišnika tokom zločinačke akcije "Oluja" za 10,4 milijardi dolara.

Da je predsednik "Veritasa" s razlogom u ozbiljnoj panici, svedoči i njegova nova taktika - fabrikovanje drvenih advokata. Njihove pamflete imali smo priliku da čitamo i prethodnih dana na stranicama "Novosti". Na taj način takozvani pravni ekspert i samozvani zaštitnik Krajišnika otkriva svoje pravo lice i pokazuje kad je lični interes u pitanju da je spreman na sve.

Medijima u Srbiji, pa i široj javnosti, promakao je sastanak koji je 27. novembra 2016. godine održan u prostorijama Uprave za dijasporu u Beogradu sa srpskim predstavnicima u Hrvatskoj. Na tom skupu govorio je, između ostalih, i Vladimir Božović, savetnik premijera Vučića. On se osvrnuo na "Čikaški proces" i potvrdio da se s kabinetom premijera niko nije konsultovao u vezi sa nagodbom, kao i da su ljudi koji su vodili proces sami donosili svoje zaključke. S obzirom na to da sam zamenik predsednika Odbora za dijasporu i Srbe u regionu u Skupštini Srbije, odgovorno tvrdim da se ni ovoj instituciji nijednom po ovom pitanju niko nije obratio.

Jedini čovek koji je držao monopol na "Čikaški proces" u Srbiji bio je Savo Štrbac. Godinama je pozivao Krajišnike da preko "Veritasa" daju ovlašćenja američkim advokatima uveravajući ih da će na kraju procesa dobiti odštetu. Koliku težinu imaju njegove reči, najbolje potvrđuje sam Štrbac, koji sada tvrdi da njegovi citati iz tekstova i intervjua datih raznim medijima nisu nikakvi dokazi. Samo kod Štrpca važi pravilo: "Ono što sam rekao juče ne mora da važi danas".

Najtragičnije od svega je što Savo Štrbac bez stida piše da je dobijeni iznos od 850.000 dolara veći od mog doprinosa krajiškim izbeglicama. Nažalost, prognane Krajišnike zbog kojih se ovaj proces navodno vodio niko nije ni pitao šta misle, a oni koji su se tokom ove polemike upoznali sa detaljima čitave prevare znaju da će živeti isto kao i pre tužbe. Za razliku od Štrpca i njegovih američkih prijatelja, neće videti ni dinara.

Štrbac je bio vođen ličnim interesima i kada je njegov "Veritas" jedini bio protiv Peticije izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske koju je potpisalo 70.000 Krajišnika i 101 udruženje 2010. i 2011. godine, kojom smo tražili rešavanje 12 ključnih problema. Time je opravdao ulogu miljenika režima Borisa Tadića koji je preko leđa Krajišnika vodio politiku lažnog pomirenja sa Hrvatima, koji su ubrzo ušli u EU. Štrbac prosipa demagogiju i na temu sukoba interesa. Biti na čelu udruženja građana i biti narodni poslanik ne predstavlja sukob interesa. Međutim, Štrbac bi mogao da priupita sebe da li je bio u sukobu interesa dok je bio sekretar Vlade RSK i istovremeno predsednik "Veritasa" od 1993. do 1995. godine?

Prvi sam Štrpcu ponudio da izađemo na TV duel ili mogućnost da podnese tužbu. Imajući u vidu onu narodnu da se "ljudi vežu za riječ", obećavam da se neću pozvati na poslanički imunitet.

Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba iz regiona