U Crnoj Gori u blokadi čak 15.400 firmi

GOTOVO kompletna crnogorska ekonomija je na kolenima. To potvrđuje i sve veći broj preduzeća kojima su blokirani računi. U blokadi je čak 15.400 crnogorskih preduzeća, a njihov ukupan dug je 618 miliona evra. Prema najnovijem izveštaju Centralne banke Crne Gore, poslednjeg novembarskog dana bilo je 267 novih preduzeća na listi blokiranih. Od poznatijih, među njima su podgorička "Atlas grupa" sa dugom od čak 82.500 evra, zatim "Astra Montenegro investment" iz Budve (400.100) i "Montenegro premijer" iz Podgorice 318.600 evra.

U neprekidnoj blokadi do jedne godine bilo je 1.960 dužnika, duže od godinu u blokadi je 13.370 kompanija ili preduzetnika, a u proteklih pet godina u čak 2.363 preduzeća uveden je stečaj.

Među onim čime Crnogorci trenutno mogu da se pohvale, osim turističke ponude, samo su Plantaže "13. jul", dok odavno to već nisu giganti poput Kombinata aluminijuma, Železare ili Rudnika boksita. To znači da crnogorska privreda gubi utakmicu konkurentnosti sa preduzećima iz komšiluka, uprkos porukama iz državnog vrha da je zemlja "lokomotiva ekonomskog razvoja Zapadnog Balkana"!

U nezavidnom položaju je i "Luka Bar", nekadašnja privredna "žila kucavica". Uzalud su bili pokušaji države da Luku učine konkurentnom u odnosu na luke Kopar, Solun, Pirej, Rijeku ili Drač. Privatizacioni tender je u toku, a od najave da će kompanija "Uniprom", koja gazduje Kombinatom aluminijuma i Rudnicima boksita, postati novi gazda, nema ništa. Zbog tih firmi i Baranima poslovi izmiču. Problemi sa prugom Beograd-Bar i zastarelost voznih sredstava samo su deo nevolja na koje se nadovezala i obustava pretovara žitarica železnicom iz Srbije i saradnja sa smederevskom železarom.

- Veoma mali broj proizvodnih preduzeća u Crnoj Gori može da uđe u tržišnu utakmicu - kaže, za "Novosti", Siniša Lekić, ekonomski analitičar. - Cene crnogorskih proizvoda su mnogo veće nego u okruženju, pa se na našem tržištu pojavljuje roba koja opterećuje platni bilans. Uvoznički lobi odrađuje svoj posao. Rentabilnost je, smatraju stručnjaci, najveći problem.

- Crnogorske firme nisu dovoljno fleksibilne da konkurišu drugima i uđu u tržišnu utakmicu - tvrdi Lekić. - Malo je preduzeća koja su konkurentna, možda Plantaže "13. jul" i još poneko. Crnogorska glavna privredna grana je turizam, gde je moguće plasirati domaće proizvode i na taj način ostvariti nevidljivi izvoz. Međutim, direktan izvoz ili konkurencija robe i usluga u odnosu na strana tržišta nisu zadovoljavajući, pa je naš platni bilans skroman, a pokrivenost uvoza izvozom veoma niska.

Spoljnotrgovinski deficit nastavlja da raste i u ovoj godini. Prema podacima Monstata, deficit u robnoj razmeni sa inostranstvom u prvih šest meseci je oko 830 miliona evra, zahvaljujući rastu uvoza od 114 miliona u odnosu na isti period prošle godine. Ukupan uvoz u prvoj polovini godine iznosio je čak 975 miliona evra.

SANKCIJE RUSIJI

UVOĐENjE sankcija Moskvi i te kako ostavlja negativne ekonomske posledice na crnogorsku privredu. Aleksandar Damjanović, doskorašnji predsednik skupštinskog odbora za ekonomiju i finansije, kazao je da se to oseća naročito u delu trgovine nekretninama i u turizmu.

- Proteklih godina upravo su iz Rusije iz tih sektora prihodovane stotine miliona evra - ocenjuje Damjanović. - Politički odnosi poremećeni su zbog jednostranog uvođenja nepotrebnih sankcija Crne Gore prema Rusiji.