Skupština Podgorice spasila Crnu Goru

PODGORICA- U prepunoj kripti Sabornog hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici, uz himnu „Bože pravde“, svečanom akademijom obeleženo je 98 godina od čuvene podgoričke Skupštine. U nadahnutoj besedi akademik Rajko Petrov Nogo, govorio je o tom značajnom istorijskom događaju sa poetskog aspekta.

- Podgorička skupština spasila je Crnu Goru. To danas nekima zvuči kao paradoks. Bratski je gest Srbije, koja je u Velikom ratu izgubila skoro svakog trećeg stanovnika, da ne izuzme Crnu Goru, već da s njom podeli lovorike i prednosti koje je svetski slavna srpska vojska baštinila. Tu vojsku je kao regent, kroz golgotu, ali vaskrs Srbije, vodio unuk kralja Nikole, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. Zar se onda sve te dinastičke međusobice nisu mogle okončati u krugu porodice? Šta kritikuju kritičari Podgoričke skupštine? Zar pravo na slobodno izjašnjavanje? A uskraćenjem toga prava, žele li ovi današnji, bez pitanja naroda, da ponovo pripoje Crnu Goru Habzburškoj monarhiji, koja se danas zove NATO i Evropska unija, upitao je Nogo.

Večerašnje okupljanje u hramu poziv je, kako reče besednik, da budnom samosvešću razgorevamo nadanje „i da ne damo da nam glavu razdrobe.“

-Pogotovo sada kada je – kako je cinično govoreno – Kosovo opet vraćeno u nadležnost pesnicima i popovima. Jer, dok je, u vekovima ropstva, bilo u našoj nadležnosti, i bilo je naše. Tako je i sa Crnom Gorom, koju nisu stvarali razbojnici, već junaci i mučenici, vladike, pesnici i sveci. Baš kao u onoj Dučićevoj pjesmi: „Sva slova pevaju pretke što su bili / Kraljevi i pisci, vojvode i sveci“, podsetio je Nogo.

On se prisetio majskog referenduma 2006.godine u Crnoj Gori, kada je nestalo Državne zajednice SiCG.

- Valjalo je preživeti tu noć. Zastekao sam se u Herceg Novom. Kada sam ujutru kroz prozor pogledao i vidio da se Lovćen nije ni pomakao, odmah sam se stišao i utešio. Montenegrini, načekaćete se. Ni Lovćenu ni Njegošu nigde se ne žuri. Oni će vas sačekati, oni imaju vremena, poručio je Nogo

NjEGOŠ JAČI OD PROTIVNIKA

- SKRNAVLjENje Lovćena i Njegoševog grobnog mesta, uvek je najavljivalo pad u neko ropstvo. Njegoševih sedam sahrana sedam je ovdašnjih malih apokalipsi. Ali su propadale i imperije i despotije koje su tu rabotu upražnjavale. Propale su i Turska i Austrougarska i Brozovska, izgleda da se ljulja i ova dugovladajućeg veleuma, koji je Njegoša zatočenog ostavio u komunističkom zindanu, u onom faraonskom strašilu u kome svome mitropolitu njegovi arhijereji ne mogu ni sveću da upale. Pa i takav, sam i zazidan, jači je od svih svojih protivnika, davnašnjih i sadašnjih, a gotovo svaki njegov stih aktuelniji je danas nego juče - istakao je pesnik Rajko Petrov Nogo.