Izetbegović u Briselu: Vučić ne podržava negativan uticaj Rusije u BiH, treba ga podržati

Predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović izjavio je danas u Evropskom parlamentu u Briselu da premijer Srbije Aleksandar Vučić ne podržava, kako je naveo, negativan uticaj Rusije na stanje u Bosni i Hercegovini.

"Drago mi je da Vučić ne igra tu igru, tako da nemamo osovinu Moskva-Beograd-Banja Luka. Vučića svakako treba podržati", rekao je Izetbegović.

Izetbegović je danas u Evropskom parlamentu odgovarao na pitanja hrvatskih poslanika koji su ukazivali na mogućnost političkih manipulacija u slučaju hapšenja u Orašju.

Komentarišući hapšenje deset bivših pripadnika Hrvatskog veća odbrane (HVO) u Orašju, zbog ratnih zločina počinjenih nad Srbima, što je izazvalo oštre reakcije zvaničnog Zagreba, Izetbegović je kazao da je to hapšenje izvedeno "nesrećno i nespretno”.

Navodeći da se u ovom slučaju nije se vodilo računa o političkom aspektu, predsedavajući Predsedništva BiH je ocenio da političari svakako ne bi smeli uticati na pravosuđe.

"Postoji teza da je namerno urađeno, ali da je bilo političkog uticaja ne bi se tako dogodilo, jer mi smo izrazito zainteresovani za dobre odnose s Hrvatskom. Mi Hrvatsku vidimo kao našeg glavnog partnera, kao najbitnijeg suseda. Da se moglo, kao što se ne može uticati na rad tužiteljstva, to se ne bi dogodilo”, ocenio je on.

Po rečima Izetbegovića, to hapšenje je “nesrećna koincidencija da se, na dan kada se Hrvati prisećaju svojih mrtvih i kada ni na koji način ne treba uznemiravati narod, u Orašju uhapsi deset branitelja”.

Izetbegović je odbacio da u hapšenju bivših pripadnika HVO “ima bošnjačke politike”, navodeći da je celi postupak pokrenula vršilac dužnosti glavnog tužioca BiH, koja je Hrvatica, dok je na čelu direktor Agencije za istrage i zašitu (Sipa), koja je izvšila hapšenja, Srbin.

“Ovaj ispad koji se dogodio ne bi trebalo da utiče na odnose Hrvatske i BiH", ukazao je on i dodao da je "Hrvatska naš lobista na evropskom putu. Mislim da ćemo ovu nenamernu distrakciju prevladati i da ćemo nastaviti sarađivati sve bolje i bolje".

Izetbegović je u Briselu govorio i o evropskom putu BiH, navodeći da je u poslednjih 18 meseci napravljen veliki napredak i to zahvaljajući promeni pristupa EU-a, koja više ne traži da se prvo reši ustavna pitanja oko kojih nema saglasnosti, već insistira na tome da se najpre rešavaju socijalno-ekonomska pitanja.

Predsedavajući Predsedništva BiH je kazao u Evropskom parlamentu da bi sprovođenje presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Sejdić-Finci trebalo uključiti u pregovaračka poglavlja, a ne postavljati kao uslov pre otvaranja pregovora o prijemu BIH u EU.

Po njegovim rečima, pitanje izbora hrvatskog člana Predsedništva BiH ne može se rešiti kroz izborni zakon, nego ustavnim promenama kroz sprovođenje presude Sejdić-Finci.

Evropski sud za ljudska prava je naložio BiH da izmeni odredbe Izbornog zakona da bi se i predstavnicima nacionalnih manjima omogućilo da se kandiduju na izborima za Predsedništvo BiH, kao i da budu birani u Dom naroda parlamenta BiH.