KOMENTAR: Izbor(i)

PIROVU pobedu slave Milo Đukanović i njegov DPS. Prvi put od uvođenja višestranačja "gospodar" se preznojava tražeći saveznike u albanskim, bošnjačkim i hrvatskim strankama koje su prešle cenzus, uz logistiku preletača iz redova Socijaldemokrata koji će mu, kako se nada, produžiti politički život koji traje četvrt veka!

Iako se očekivalo da će izbori 16. oktobra, ako ništa drugo, proći u fer atmosferi, to se nije desilo. Tukli su se žestoko Crnogorci u nedelju, prebijali jedni druge pred biračkim mestima, krali kutije za glasanje, stajali uz kafanski šank i uz cug odlučivali kako da glasaju, prodavali čast i obraz za bednih 150 evra za glas, pretili neistomišljenicima i njihovim familijama, ulivali strah među građane, gasili "vajber" i "votsap", rušili portale.

I ništa se nije desilo što već nije viđeno mnogo puta do sada. Paradoks ovih izbora je da je Milova stranka najviše glasova osvojila u najsiromašnijim crnogorskim sredinama na severu države, odakle se narod najviše iseljava, a izgubio u Podgorici, Nikšiću, Budvi, Kotoru, Herceg Novom. Očigledno da je najlakše kupiti glas tamo gde nema para.

Nije smak sveta izgubiti izbore, mnogo je teže izgubiti sebe u jednom brašnjeniku. A u tom zavežljaju našli su se preko noći i Romi iz Italije kojima je DPS platio avionsku kartu i častio za glas po dve šuškave zelene novčanice. U takvom ambijentu Milo i njegova svita jurili su danima po Montenegru tražeći izmišljenog neprijatelja i nađoše ga u čudnoj akciji hapšenja "velikosrpskih ubačenih terorista koji bi da pale i žare po Crnoj Gori".

Dobro zapeva jedan đetić tim povodom: "Srbi, Rusi i četnici, to su sitni prestupnici. Propala je Crna Gora od domaćeg agresora!"