Terorizam finansiran umetničkim delima

FRANCUSKI stručnjaci uskoro će doći u BiH da podučavaju sudije, tužioce, policiju i sve koji učestvuju u borbi protiv krijumčarenja umetničkih dela.

Inače, BiH je još u ratu ostala bez hiljada raznih umetničkih dela vrednih stotine miliona maraka. Radi se o slikama, nakitu, zlatnicima, bistama ali mnogobrojnim drugim predmetima, koji su ukradeni iz privatnih kuća, galerija, a potom završili na crnom tržištu.

Francuzi su otkrili i da su pojedini predmeti poreklom iz BiH završili na crnom tržištu gde se umetninama finansira terorizam!

Dragan Mektić, ministar bezbednosti BiH, kaže za "Novosti", da crno tržište umetninama nije samo problem BiH već celog regiona i šire.

- BiH jeste ostala bez mnogih umetničkih dela tokom rata i naravno da ćemo učestvovati u svakoj međunarodnoj akciji gde bi mogli ući u trag nekom predmetu iz BiH. Ja ću već u prvoj sedmici u novembru boraviti u Francuskoj i imati sastanak sa ministrom unutrašnjih poslova te zemlje kako bi se upoznao o detaljima akcije "Ujedinjeno nasledstvo - ističe Mektić.

Dragomir Keserović, dekan Fakulteta za bezbednost u Banjaluci, kaže, za "Novosti", da sve zemlje koje prođu rat imaju problem sa pljačkom umetnina.

- Rat je idealno mesto za pljačku umetnina. Tada kradu i oni koji znaju koliko vrede umetnine i u tom slučaju one mogu i da opstanu. Ali, problem je ako umetnine ukradu oni koji nemaju pojam koliko vrede. Onda slike pogotovo mogu biti uništene, dok predmeti od zlata već ne gube vrednost i oni idu odmah na crno tržište - kaže Keserović.

On dalje pojašnjava da su umetnine idealne za finansiranje terorizma.

- Veoma je teško u današnje vreme prebacivati novac za finansiranje terorizma, a da mu se ne uđe odmah u trag. Zbog toga su umetnine idealne. Prebaci se neka slika ili neki predmet od velike vrednosti uz određenu dokumentaciju u zamenu za novac. Tu su kontrole lošije, a papiri se mogu napraviti svugde - kaže Keserović.

Prema njegovim rečima, svaka pomoć BiH oko istraga o nestalim umetninama je dobrodošla jer u BiH, praktično, nema pravih stručnjaka koji treba da procene umetninu ako je i pronađu, a nema ni tačne evidencije šta je sve nestalo.

Inače, BiH je samo u toku rata ostala bez hiljada raznih umetničkih dela. Najviše ih je nestalo na području Sarajeva, Tuzle, Zenice. Tako samo MUP Kantona Sarajeva potražuje na stotine vrednih dela. Tako se, između ostalog, traga za zlatnikom "Franz Josef", promera 45 milimetara, kao i bronzanom bistom Save Skarića Zembija, koja je nestala iz Velikog parka u Sarajevu. Inače, tokom rata iz Sarajeva je nestalo i nekoliko vrednih dela Ferdinanda Hodlera, jednog od najčuvenijih švajcarskih slikara.

Kada se govori o posleratnom periodu najviše krađa umetnina odnosno vrednog nakita u BiH se dogodila u periodu između 2011. i 2014. godine. Tada su zabeležene krađe skupocenih satova "kartije" sa dijamantima, ali i portret "Meša Selimović", poznatog slikara Ismeta Mujezinovića koja je nestala 2011. godine iz Međunarodne galerije u Tuzli.

Francuski ambasador u BiH Kler Bodoni istakla je da je krijumčarenje umetnina treće po iznosu novca koji se dobije, odnosno koji se zaradi od ilegalne prodaje. Na prvom mestu je oružje, a na drugom droga.

- Ova aktivnost omogućava finansiranje terorizma, a Francuska je objavila rat terorizmu i zato želimo da sarađujemo u ovoj oblasti, kako bismo to sprečili. Kulturna dobra su DNK svakog društva, a u BiH su ukradena mnoga dela i umetnine - kaže Kler Bodoni.

SLIKE SAKRIVENE U ZAMRZIVAČU

I u Republici Srpskoj u nekoliko navrata zabeležene su krađe vrednih umetnina. Jedna od najvećih krađa zabeležena je u noći između 6. i 7. jula 2003. godine kada su iz Galerije "Terzić" u Banjaluci ukradene 42 umetničke slike, čija je vrednost procenjena na oko dva miliona maraka. Pet meseci kasnije slike su pronađene u potkrovlju kuće Radenka Gojića u Banjaluci, a bile su sakrivene u zamrzivaču. Gojić je zbog prikrivanja osuđen na uslovnu kaznu od godinu dana zatvora. Istragom je utvrđeno da su krađu izveli Radovan Gvozden zvani Rašo i Ranko Volaš zvani Paperje. Volaš je nakon sporazumnog priznanja krivice osuđen na tri, a Gvozden na dve godine zatvora.