CG: U bankama otkazi

IAKO je u proteklih deset godina bankarski sektor u Crnoj Gori pretrpeo značajne promene, transformacija ipak nije završena. Trebaće još godina, da se na taj posao stavi tačka! Da je tako, uverava nas Milorad Katnić, predsednik Odbora direktora Sosijete ženeral banke.

- Teško je prognozirati, ali je sigurno da ovo bankarstvo koje poznajemo, neće biti prisutno u narednih deset ili 20 godina - tvrdi Katnić.

U Crnoj Gori trenutno radi 15 banaka, i većina je u vlasništvu stranih banaka. Esad Zaimović, izvršni direktor Hipotekarne banke, smatra da je to glomazna brojka za Crnu Goru.

- Moje mišljenje je da je to prevelik broj banaka, da investitori očekuju povratak novca na njihov kapital oko deset odsto, pa sam skeptičan u smislu da će u narednom periodu uopšte opstati ovoliki broj banaka. Neminovno će doći do pregrupisavanja, spajanja, prodaje ili, ne daj bože, likvidacije - ocenjuje Zaimović. Po zvaničnoj statistici banke u Crnoj Gori celu deceniju posluju sa gubicima. Darko Radunović, iz Prve banke, je zbog toga zabrinut.

- Interes banke je da plasira sredstva kojima raspolaže. Međutim, to nije jednostavno u uslovima kada je jako teško naplatiti kredite. Da li su banke održive u Crnoj Gori? Nisu! Za period od 2006. do kraja 2015. bilansne sume banaka porasle su za preko dve milijarde. Depoziti su uvećani za preko milijardu i po, ali su u tom periodu napravile minus. Dobit na nivou banaka bila je 50 miliona evra, a gubitak 186 miliona. Kad se sabere i oduzme, ukupni gubitak banaka bio je 136 miliona evra - ukazuje Radunović.

Nove tehnologije na bankarskom tržištu, internet bankarstvo, mobilna plaćanja i slično, za posledicu će, prema rečima Radunovića, imati smanjenje broja zaposlenih u tom sektoru.

- Moje je ubeđenje da u bankama zbog razvoja tehnologije, objedinjavanja banaka, više nikada neće raditi toliko ljudi koliko ih ima sada. Siguran sam da nećemo biti mnogo stariji, kada će se broj zaposlenih u tom sektoru drastično smanjiti. Na Zapadu više ne možete naći nijedan šalter, sve se završava na bankomatu. U konačnom, posao ljudi preuzimaju mašine - istakao je Radunović.

Bankari podsećaju da u Crnoj Gori postoje standardi koji su preuzeti od drugih zemalja koje već uveliko finansiraju projekte održivog razvoja, one koji štite životnu sredinu i koji su, kako se to često čuje, u kategoriji "zelene ekonomije" - kaže Igor Savić iz Erste banke.

LOŠI KREDITI

Bankari su saglasni da bi trebalo podržati razvojne projekte, poput onih u poljoprivredi, turizmu, energetici, ali kako zaključuju, moraju biti oprezni, jer je udeo loših kredita u ukupnoj masi odobrenih i dalje visok, čak oko 17 odsto.