Energetika kao brend

PODGORICA - Uz turizam i poljoprivredu kao strateške grane razvoja, Crna Gora se sve više okreće još jednoj - energetici. Jer, potencijale u hidroenergiji, ali i vetru i suncu Crnogorci nameravaju da iskoriste. U tom pravcu su već napravljeni prvi koraci, i to najpre sa postavljanjem energetskog podmorskog kabla do Italije, čija investicija se kreće oko 1,1 milijarde evra! Izvesna je i gradnja drugog bloka Termoelektrane u Pljevljima, u koji će biti uloženo preko 320 miliona evra, grade se i 23 vetroelektrane na Možuri, vrednosti oko 40 miliona evra, a takvi kapaciteti već su postavljeni i na Krnovu. U te vetroelektrane kod Nikšića (njih 26) biće uloženo 120 miliona evra.

Cela ova priča čula se na Miločerskom razvojnom forumu, kao i pitanje zašto Crna Gora nije iskoristila hidropotencijal, zbog čega nije počela sa iskorišćavanjem vodnog potencijala na reci Morači.

- Nije retkost da se spočitava kako su hidroelektrane loše po životnu sredinu, da se one ne grade već odavno u Evropi. Međutim, da to ipak nije tako pokazuje primer Norveške, zemlje koja ima, i pored zaliha u nafti i gasu, preko hiljadu hidroelektrana! Preciznije 52 velike i 950 hidroelektrana manjeg kapaciteta - kaže Branislav Prelević iz Regulatorne agencije za energetiku.

SVEDENO

UGRADNjOM tzv. pametnih brojila, ali i projektima energetske efikasnosti gubici koji su dostizali i do 24 odsto od ukupne potrošnje svedeni su između 15 i 17 odsto.