KOMENTAR: Dnevnik

PRVI put u novijoj istoriji školska godina u Crnoj Gori počela je uvođenjem dnevnika na latinici, uz preporuku nadležnih da imena učenika budu zavedena po abecednom redu!

Šokantno za decu i roditelje jer ih niko ništa nije pitao, ali ne i za one koji sprovode tezu bivšeg ministra prosvete Slobodana Backovića "o novom crnogorskom čoveku". Cela priča uvrzla se u prethodne - štampanju diplome "Luča" (pandan "Vukovoj diplomi") i školskih svedočanstava na latinici. Ako bi se otrla prašina sa istorije crnogorskog školstva videlo bi se da je ćirilica i ranije doživljavala sličnu sudbinu. Najpre posle okupacije od Austrougarske pre sto godina i drugi put kada je italijanska čizma 1941. zatresla državicu podno Lovćena.

Ćirilični brod u Crnoj Gori počeo je da tone kada je "zagrmelo" u srpski jezik. Rodilo se u međuvremenu više političkih jezika, a u školske udžbenike i u administraciji latinica se vezala za crnogorski, a ćirilica za srpski. Sve ovo dovelo je u pitanje ustavnu odredbu o ravnopravnosti oba pisma. Jer, prvi je privilegovan kao "službeni", a drugi diskriminisan kao nižerazredni jezik u "službenoj upotrebi", iako njime govori oko 70 odsto građana!

Vezujući u praksi latinicu za crnogorski, a ćirilicu za srpski jezik, uterivači novog crnogorskog identiteta prinudili su govornike srpskog jezika da se skoro u potpunosti okrenu ćirilici. Gotovo da nema autora u Crnoj Gori koji se drži srpskog jezičkog identiteta a da svoje delo štampa na latinici, kao što, opet, nema ni onih s drugačijom jezičkom legitimacijom koji za taj posao koriste ćirilicu. Tako je pismo postalo nacionalna, politička i ideološka determinanta?!