CG: Porodica donora ima poslednju reč

Sa 314 donorskih kartica na 600.000 stanovnika Crna Gora je po humanosti u vrhu Evrope! Na to ukazuje i ministar zdravlja Budimir Šegrt, podsećajući da bi jedna zemlja mogla da postane članica Evrotransplanta, najvećeg evropskog udruženja, potrebno je da ima 25 donora na milion stanovnika.

- U poslednje tri-četiri godine poraslo je interes ovanje za transplantaciju organa, kao redovnom terapijskom procedurom - objašnjava ministar Šegrt. - Zbog toga se umesto donorske kartice, kojom je građanin sam izražavao želju da bude davalac organa, sada uvodi pretpostavljena saglasnost, gde smo svi mi po automatizmu donori.

Zakon o presađivanju ljudskih organa u svrhu lečenja, nedavno usvojen u Skupštini Crne Gore, propisuje obavezu svakog građanina da donira organ, osim ukoliko potpiše izjavu da se protivi tome. Sve to izazvalo je od trenutka donošenja zakona izuzetnu pažnju javnosti.

U slučaju moždane smrti, zdravi organi preminule osobe mogu presađivanjem spasti nečije živote u Crnoj Gori, samo ako njegova porodica da saglasnost za to, bez obzira na to da li ima donorsku karticu ili za života nije izjavio da neće biti donor.

- Nikavih zloupotreba ne sme i neće biti - poručuje nacionalna koordinatorka za transplantaciju, nefrolog dr Marina Ratković. - Pretpostavljena saglasnost znači da pacijent nije za života rekao da neće da se pita o tome. Međutim, članovi porodice uvek će imati zadnju reč. Porodica mora da se pita, čak i kada neko ima donorsku karticu. Ako porodica kaže "ne" doniranju organa svog člana, tako će i biti.

Dr Ratković smatra dragocenim istupanje mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, koji je Zakon o presađivanju organa u svrhu lečenja ocenio najboljim do sada donetim u Skupštini i da će lično donirati svoje organe.

- Takav stav je značajan za njegove sledbenike. Shvatiće koliko je važno darivati organe - ističe naša sagovornica.

Dobrovoljni davaoci krvi, na primer, mogli bi se smatrati podrazumevanim donorima srca, jetre, bubrega, o čemu svedoči mlada profesorka ruskog jezika Mirjana Kovačević iz Danilovgrada. Već sedam godina je dobrovoljni davalac krvi za bebe.

- Počelo je slučajno. Desila se neka saobraćajka u kojoj je bilo povređene dece i preko medija sam čula poziv da je potrebna krv. S obzirom da volim decu, a i radim sa njima, pošla sam u Klinički centar da ponudim krv. Pošto sam mršavija, lekari su u prvom trenutku bili skeptični, ali su me, ipak, podvrgnuli proveri. Ispostavilo se da imam izuzetno kvalitetnu krv, kakva se daje bebama! Poznato je da davaoci krvi za novorođenčad podležu posebnom testiranju fizičkog i psihičkog zdravlja, pa sam i ja prošla ceo program sa uspehom i srećna sam što sam pomogla bolesnim bebama da ozdrave. Nemam dilemu ni za srce i ostale organe. Treba biti human. To iskreno savetujem i drugima. Tim činom čovek pokazuje da je čovek i da vredi - kaže za "Novosti" Mira Kovačević.

SRCE U ZAGREB, BUBREZI U PODGORICU

Prva transplantacija bubrega u Crnoj Gori obavljena je 2012. godine i rezultat je saradnje hrvatskih i crnogorskih hirurga. Posle deset transplantacija sa živog donora, prvi put u Crnoj Gori urađena je eksplantacija organa sa preminulog pacijenta. Donor je bila državljanka Srbije, koja je živela u Baru.

Uz saglasnost porodice, njeno srce je poslato u Ljubljanu na transplantaciju, jetra u Zagreb, dok su bubrezi namenjeni transplantaciji u Crnoj Gori. I taj zahvat uradio je tim lekara iz Podgorice, Zagreba i Ljubljane.