Na Jadranu se najbolje plaća

STRANI državljani su i ove godine kao sezonski radnici preplavili Crnu Goru, posebno mesta na primorju, i više ih je nego domaćih. U Ministarstvu rada i socijalnog staranja saopštavaju da je do Vidovdana izdato 7.168 dozvola za njihov privremeni boravak, dok je utvrđena kvota za celu godinu 14.792. Uglavnom, radi se o sezoncima iz Srbije, BiH, Makedonije, mada ima i iz Albanije, pa čak i Ukrajine. Ova brojka je znatno manja za razliku od prethodnih godina, kada je kvota za davanje radnih dozvola strancima iznosila 25.000.

Jedino dobro obučeni visokokvalifikovani radnici, kuvari, pekari, poslastičari, mogu doći do brzog zaposlenja i dobre zarade. Tako će se pojedini kuvari "omrsiti" zaradom i do 1.500 evra, i po tome su u prednosti u odnosu na recimo pica majstore ili konobare, pomoćnih radnika i sl.

Sobarice mogu da zarade od dvesta evra (smeštaj i hrana obezbeđeni), dok ima poslodavaca "široke ruke", koji daju duplo veću zaradu za kvalitet posla i pride dobar smeštaj i tri obroka dnevno. Gotovo da nema interesovanja za bavljenje poljoprivrednim poslovima, gde su uslovi života i rada mnogo teži nego na crnogorskoj obali. I ovog leta pojedinci sa seoskog područja traže čobane, koji će za 400 evra, hranu i smeštaj čuvati stada ovaca ili goveda. Očigledno da je rad na primorju, pa i po cenu manje zarade, daleko ugodniji.

Novi zakon o strancima, koji je usvojen 1. aprila prošle godine, počeo da se primenjuje tek po završetku minule sezone, jer su glas protiv njega digli turistički radnici, jer odvlači, navodno, proverene kadrove iz elitnih crnogorskih hotela, restorana i drugih ugostiteljskih objekata. Leskovačkog roštiljdžiju nije, nažalost, mogao zameniti nijedan domaći majstor ili pak kuvara sa proverenim iskustvom.

Cilj novog zakona je da država doprinese većem upošljavanju domaće radne snage. Njime su najviše zakinuti sezonci iz Srbije, koji su radili i lepo zarađivali mahom na crnogorskoj obali Jadrana.

Proteklih sezona dolazilo je i do 10.000 mladih i nezaposlenih iz Beograda, Užica, Vranja, Leskovca, Novog Sada, Subotice, Čačka...

Poslodavci u Crnoj Gori su u ovoj godini republičkom Zavodu za zapošljavanje prijavili 20.015 slobodnih radnih mesta, od čega na određeno vreme 18.316, dok se oko 60 odsto odnosi na primorske opštine. Najviše slobodnih radnih mesta je, tradicionalno, u turizmu i ugostiteljstvu, potom u administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima i trgovini na veliko i malo. Na sezonskim poslovima angažovano je oko 6.000 domaćih radnika.

- Jedna od najznačajnijih novina u Zakonu o strancima je uvođenje jedinstvenog postupka izdavanja radnih i boravišnih dozvola. Postupak izdavanja dozvole za privremeni boravak i rad stranca sprovodi MUP i na osnovu nje stranac može da radi samo na određeno vreme kod onog poslodavca i na onim poslovima za koje mu je izdata dozvola za boravak i rad. Godišnjom kvotom utvrđuju se delatnosti i zanimanja gde se stranci mogu zapošljavati, odnosno pružati ugovorne usluge - ističu u resornom ministarstvu.

SPORAZUM SA BOSNOM

REGULISANjE statusa sezonskih radnika i smanjenje rada na crno, jedan je od prioriteta Crne Gore i BiH u sporazumu dveju država o privremenom zapošljavanju, koji bi trebalo da bude uskoro potpisan.

Ambasador BiH u Podgorici, Đorđe Latinović, izjavio je da najveći broj radnika iz njegove zemlje radi u turističkoj privredi, građevinarstvu, a ima ih nekoliko hiljada.