Putinova rampa Milu

RUSIJA produžava embargo na crnogorske poljoprivredne proizvode do kraja decembra 2017. godine. Ovo se navodi u dekretu koji je potpisao ruski predsednik Vladimir Putin.

- Odluka o restriktivnim merama usvojena je pre gotovo dve godine, kao čin odmazde zbog sankcija Evropske unije i još nekih zemalja. Sfera naših odnosa se ni na koji način nije popravila - stoji u saopštenju ruskog premijera Dmitrija Medvedeva, koje su juče preneli crnogorski portali.

Reč je o kontramerama na pomenute sankcije EU koje su uvedene zbog intervencije Moskve u Ukrajini, a kojima se i Crna Gora pridružila. U saopštenju se navodi da je odluka Rusije motivisana potrebom da se stvore bolji i predvidljiviji uslovi za ruske poljoprivrednike, i da se restriktivne mere uvode na period od 18 meseci, umesto na pola godine.

Da odnosi sa Rusijom nisu pogoršani samo zbog Ukrajine, nego i zbog ulaska Crne Gore u NATO, upozorava Aleksandar Damjanović (SNP), predsednik parlamentarnog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet.

- I ne samo sa tom državom, jer to ne zavisi isključivo od nas i naše želje da te odnose poboljšavamo ili pogoršavamo, već od globalnog konteksta koji je sve složeniji i neizvesniji. U tom smislu su neizostavne i negativne ekonomske posledice, naročito u delu trgovine nekretninama i u turizmu, jer su proteklih godina upravo iz Rusije, iz tih sektora, prihodovanestotine miliona evra, što je teško očekivati da se nastavi ukoliko se poremete međusobni politički odnosi. To se već i desilo zbog jednostranog uvođenja glupih i nepotrebnih sankcija Crne Gore Ruskoj Federaciji - kaže, za "Novosti", Damjanović.

Krajem prošle godine, nekoliko dana pre poziva za članstvo u vojnoj alijansi, crnogorsko nebo našlo se na ruskoj crnoj listi sa još 47 država u kojima postoji potencijalna opasnost po bezbednost ruskih civilnih vazduhoplova, pa je i odluka Vlade Crne Gore da "pojača" sankcije prema svima koji ugrožavaju suverenitet i nezavisnost Ukrajine, usmerena i prema Rusiji.

NEKAD BILO...

Proteklih godina u Crnu Goru se iz Rusije slivao svaki četvrti evro, ili oko 160 miliona, po čemu je ta slovenska država bila prva na listi najvećih investitora. Godišnje je ovu malu zemlju posećivalo i do 300.000 ruskih turista koji su ostvarivali milionska noćenja. Bilo je i onih koji su investirali u kupovinu nekretnina na atraktivnim mestima po primorju. Svojevremeno se za 100.000 dolara na ekstra lokacijama mogla kupiti trospratna kuća. Kasnije je kvadrat poskupeo sa četiri hiljade na šest hiljada dolara. Samo ovi podaci, uz stotine miliona evra koji su stizali iz Rusije, faktički su Crnu Goru čuvali od ekonomskog kolapsa.