KOMENTAR: Blajburg

BOŠNjACI i Hrvati su sistematski proterani iz Republike Srpske, a "paradržava" je u ratu srušila 16 džamija. Ako to nije Blajburg, nađite drugi naziv, ali je u pitanju etničko čišćenje!

Na samom kraju samita lidera država regiona, čiji je zaključak da susedi moraju graditi pomirenje i poverenje dijalogom, bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović ovom optužbom na račun RS atmosferu pomirenja vratio je u devedesete.

Podmuklo i svesno, zloupotrebio je govornicu. Hteo je da ponizi Srbe i udari u temelje Srpske. Braneći istup banjalučkog biskupa Franje Komarice, koji je Banjaluku uporedio sa Blajburgom, i spasavajući hrvatsku predsednicu od neugodnosti zbog ovog pitanja, Bakir je, na fonu izjave poglavara IZ u BiH Huseina "pomirljivog" Kavazovića da "Vlasi ne smeju da vladaju Srebrenicom", opet napao Srpsku.

Bakirova mržnja pobedila je tolerantnog Izetbegovića. Baš kao i njegov otac što je u praskozorje rata "žrtvovao mir za suverenu Bosnu", i on je žrtvovao samitski duh pomirenja da, po ko zna koji put, ukaže na srpske zločine. Naravno, bošnjački zločini za njega ne postoje.

Nije čuo ni za proteranih 100.000 Srba iz Sarajeva, stotine sarajevskih masovnih grobnica i logora za Srbe, ništa ne zna ni o desetinama likvidiranih srpskih lekara koji su preko noći nestajali u gradu na Miljacki...

Bakir živi Alijine snove. Otac je sanjao "muslimansku Bosnu". Teza "Islamske deklaracija" da će muslimani "kada postanu većina svima nametnuti šerijat" njegov je cilj. I sam je rekao da očevu knjigu uvek drži na stolu. I dok Bakir napada RS, srpsko-srpska svađa u Banjaluci ne prestaje.