10 GODINA NEZAVISNOSTI CG: Pola slavi - pola tuguje

Majski referendum iz 2006. godine doneo je Crnoj Gori nezavisnost, a njenim građanima duboku podeljenost po ovom pitanju. I danas, deset godina od obnove državnosti jedni slave, a drugi tuguju.

U takvom ambijentu i zvanična Podgorica i građani Crne Gore dočekuju 21. maj, Dan nezavisnosti, koju je prelomilo 55,5 odsto glasova (230.661 građanin) prema 44,5 odsto (185.002) onih koji su hteli da Crna Gora nastavi suživot sa Srbijom u zajedničkom državnom okviru.

Nekadašnja "srpska Sparta" svoj put nastavila je trasom udaljavajući se od Srbije, a približavajući Evropskoj uniji i NATO. Ako bi se tražio događaj koji je nakon referenduma podlovćensku državu dodatno rascepio onda je to odluka režima Mila Đukanovića da prizna kvazidržavu Kosovo, pa potom proterivanje srpskog jezika, progon sveštenstva i monaštva SPC. Većina građana teško živi, jedva krpi kraj sa krajem, fabrike se zatvaraju, dok sve više građana napušta sever države.

Međutim, iz ugla vlasti, deset godina nezavisnosti pratile su ekonomski rast, veće zarade i penzije.

- Bruto društveni proizvod u ovoj deceniji uvećan je 80 odsto, dok su prosečne plate povećane dva puta. Konkretno, prosečna zarada je bila 246 evra, a danas je 478. Penzija je pre deset godina bila 140, danas 274 evra. Nezaposlenost u 2006. bila je više od 30 odsto, a u 2016. godini 16,6 odsto. Generalno ovo je jedna lepa priča, jer je najnerazvijenija država bivše Jugoslavije ostvarila zapažene rezultate. Na pragu smo članstva u Evropskoj uniji, a pitanje je dana kada ćemo postati punopravna članica NATO - kaže Vujica Lazović, potpredsednik Vlade.

S druge strane, sindikati ovih deset godina vide kroz gubitak radnih mesta, stečajeve i likvidacije preduzeća, uz pad životnog standarda. U Savezu sindikata navode podatak da je od 2006. pa do kraja prošle godine u Crnoj Gori bez posla ostalo 35.000 radnika, a samo u prerađivačkoj industriji 15.000!

- U sferi rada bili smo uglavnom gubitnici. Plaćali smo tranzicionu cenu, jer su novi investitori uglavnom iskazivali tehnološki višak, zatvarali firme. Na primer, Kombinat aluminijuma imao je nekoliko hiljada zaposlenih, prošle godine 1.500, a sada tamo radi 300, 400 ljudi. Slična je priča i sa nikšićkom Železarom i povezanim preduzećima "Tehnostilom", "Radventom", "Metalcem". Tamo je samo u jednoj godini dve hiljade ljudi ostalo bez posla, - podseća Srđa Keković, generalni sekretar Unije slobodnih sindikata.

Aleksandar Damjanović, predsednik Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, ocenjuje da je ovu deceniju obeležio rast javnog duga, neravnomeran regionalni razvoj, socijalno raslojavanje.

- Pre deset godina naš javni dug bio je 500, 600 miliona, a danas "debelo" prelazi dve milijarde evra. Izvesno je jedno da se javni dug uvećavao, da bi se finansirala tekuća potrošnja. Nije otišao na razvojne projekte - navodi Damjanović.

Crna Gora je dobila jedinstven zakon u regionu koji obezbeđuje isplate doživotnih naknada majkama sa troje i više dece. Da je Crna Gora za 10 godina od obnove nezavisnosti napredovala, ne samo kada je reč o evropskim integracijama, mišljenja je Mitja Drobnič, šef Delegacije EU u Podgorici.

PRIVATNA DRŽAVA

Nova srpska demokratija i Demokratska narodna partija smatraju da je na majskom referendumu "ukradena zajednička država i napravljena privatna".

- Drago mi je što građani vide da se obistinilo ono što smo u referendumskoj kampanji saopštavali. Napravljena je mala privatna firma, privatna država kojom danas upravlja mafija - kaže Andrija Mandić, lider Nove.

Predsednik DNP Milan Knežević poručuje da se ne odriču ideje zajedničke države sa Srbijom: "Ukoliko se u budućnosti bude ukazala mogućnost, mi smo spremni da se u demokratskom ambijentu borimo za tu ideju i da učinimo sve da ponovo dođe do objedinjavanja naših bratskih naroda".