Vetrenjače vrte sporove

U CRNOJ Gori se sve glasnije, u poslednje vreme, čuje nezadovoljstvo vlasnika imanja, na čijim parcelama niču objekti od državnog interesa.

Razlog njihovog bunta je to što im nadležni oduzimaju zemlju, osporavajući im, čak, pravo na naknadu! Tako, meštani Krnova pitaju po kom to zakonu država može da obezbedi dozvolu za radove na njihovim posedima, na primer, za podizanje vetroelektrana, ako zemlju za tu namenu nisu uknjižili kao svoju, jer još nisu rešeni imovinskopravni odnosi.

Oko stotinu seljana, vlasnika ukupno 600.000 kvadratnih metara zemlje, nije prihvatilo prvobitno utvrđenu cenu od 50 centi po kvadratu, koji im je ponudila država. U sudskom postupku, koji su vlasnici imanja pokrenuli, utvrđena je cena od oko dva evra po kvadratnom metru. Presude su postale izvršne, ali nadležni nisu do kraja sproveli imovinskopravni spor, a većini meštana novac još nije isplaćen.

- Sporne odredbe zakona omogućavaju da korisnik eksproprijacije upiše prava svojine na oduzete nepokretnosti i pre isplate naknade. Imamo najsvežiji primer na Krnovu, gde se uz prisustvo policije ljudima otima vlastita zemlja, a osporava pravo na naknadu i njenu visinu - objašnjava, za "Novosti", advokat Milan Vojinović. - Sudovi nisu ažurni, pa imamo mnogo slučajeva gde se procesi nepotrebno odugovlače, što pojačava nezadvoljstvo građana.

Ustavni sud je još ranije konstatovao da utvrđivanje, ali i isplata naknada mora prethoditi prenosu prava svojine ili se mora izvršiti, najkasnije, sa prenosom tog prava. U rešenju nadležnih organa meštani se upozoravaju da ukoliko u ostavljenom roku "izvršenik ne preda nepokretnost i ne dozvoli tražiocu rešenja ulazak u posed eksproprisane nepokretnosti i preda korisniku eksproprijacije, državi Crnoj Gori - Ministarstvu ekonomije, to će izvršiti prinudnim putem na licu mesta u Gradačkoj Poljani, dana koji će biti naknadno određen."

U prošlosti je bilo i drugih sličnih slučajeva, posebno u vreme nastanka veštačkih akumulacionih jezera Slano, Vrtac i Krupac za potrebe HE "Perućica".

Kada se Sava Nikolin Abramović pre više od pola veka usprotivio namerama države da potopi plodno Krupačko polje, nadomak Nikšića, jer nije želeo da njegov komad zemlje ode pod vodu, brzo je strpan u zatvor, da bi zatim dugo vremena nosio epitet "državnog neprijatelja".

Danas njegovi bratstvenici i plemenici, komšije i prijatelji traže od države da budu pravedno obeštećeni za potopljeno zemljište na kome su nikle tri veštačke akumulacije. Kako država ovaj problem nije rešila kako treba, nekadašnji žitelji Krupačkog polja su se za pomoć obratili Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Sa zemljišta na kome se danas nalaze tri akumulaciona jezera iseljene su 1.303 porodice, a na hiljade plodnih njiva i voćnjaka se našlo pod vodom.

PRIVILEGOVANI

U NIKŠIĆU, po prvobitnom programu Vlade Crne Gore, nadoknada za kvadrat eksproprisane zemlje iznosila je između 3,80 i 4,20 evra. U zavisnosti od površine potopljenog zemljišta, pojedinci su u džep stavili i do 300.000 evra. Kasnije je došlo do novog proračuna, koji je naknadu sveo na svega 19 centi po kvadratu.