KOMENTAR: Lakmus

TAMAN kada se mislilo da je sateran uz zid i prinudđen da pravi ustupke, opoziciji (famozni dijalog i obećana mesta opozicionarima u Vladi), Milo je - pobedio. Ubedljivo. Njegov DPS je osvojio apsolutnu vlast u Tivtu, ojačavši svoj odbornički tim za pet novih mandata. Odličan uvod za jesenje parlamentarne izbore.

Đukanović se, nema sumnje, ozbiljno pripremio za tivatske lokalne izbore, koji su pokazali jasno zbog čega nije pristao na zahtev opozicije da se oni odlože za jesen. Znali su on i DPS da je Tivat opština sa malim administrativnim aparatom, solidnim budžetom, uspešnim privatizacijama koje su izmenile lik grada, odličnom razvojnom perspektivom, što se vezuje upravo za staru-novu vlast, najveći adut njihov. Tako je i bilo - građani su mu poverovali.

Opozicija, na drugoj strani, učinila je mnogo, makar to nelogično zvučalo, da DPS ubedljivo trijumfuje. Posvađana i razjedinjena, prestrojena u više kolona, pokupila je sa izborne trpeze mrvice. Ranko je prepolovio mandate, takođe i SNP, ali i HGI, a bojkot četiri partije je, gle čuda, povećao izlasnost u odnosu na prethodne izbore za 11 odsto! Tri od velikog broja lista (12) nisu ispunile cenzus, pa su po famoznom Dontovom količniku, njihovi glasovi otišli najuspešnijoj partiji.

Tivatski izbori su bili odličan lakmus i za vlast i za opoziciju. Ako se, po logici, iz grešaka izvlače pouke, opoziciji je sada jasno šta treba činiti. Vremena ima i nema, ali je mnogo važnije od toga da li postoji uistinu čvrsta volja da se režim u Crnoj Gori posle četvrt veka ukloni - olovkom.