Reditelj Tomaž Pandur preminuo tokom probe

PROSLAVLjENI slovenački reditelj Tomaž Pandur (53) danas je iznenada preminuo tokom probe u Makedonskom narodnom teatru u Skoplju, od posledica jakog srčanog udara. Poznati umetnik sa zavidnom evropskom karijerom, poslednjih godina živeo je u Madridu (gde je osnovao privatnu pozorišnu trupu Pandur Theaters), a u Makedoniji je spremao Šekspirovog "Kralja Lira". Kako svedoče kolege, prethodnih dana se žalio na bol u grudima.

Pandur je rođen u Mariboru 1963. godine. Diplomirao je režiju u Ljubljani i već mu je prva profesionalna predstava "Šeherezada" donela brojne nagrade. Iste godine, sa tek 26 godina, postao je upravnik Drame u Slovenskom narodnom gledališču u Mariboru.

Sledećih sedam sezona na sceni SNG, svake sezone postavljao je po jednu svoju predstavu: od Geteovog "Fausta" i Šekspirovog "Hamleta", do Danteove "Božanstvene komedije". Tako je počelo Pandurovo pozorište spektakla, visokih estetskih standarda, koje će godinama potom na posetioce ostavljati izuzetno uzbudljiv vizuelni utisak. Njegovom zaslugom, Maribor je od slovenačke provincije postao umetnička metropola, pa i Evropski grad kulture.

Pandurova karijera dobila je međunarodni karakter, kada sa 33 godine odlazi iz Slovenije i počinje da živi i stvara u Njujorku, Hamburgu i Madridu. Sa svojim predstavama Pandur je gostovao u mnogim zemljama: od Argentine, Kolumbije i Venecuele - do Koreje, Rusije, Italije, Belgije i Danske. Nagrađivan je na mnogim svetskim pozorišnim festivalima, između ostalog, i na Bitefu. Najznačajniji Pandurovi poduhvati su "Faust", "Hamlet", "Karmen", "Božanstvena komedija", "Ruska misija", "Babilon", opera Gorana Bregovića "Tišina Balkana", Pavićev "Hazarski rečnik", "Tesla elektrik kompani", "Kaligula (za Ulisis teatar) i "Rat i mir".

Majstor za spektakle i "vunderkind slovenačke pozorišne scene", na jednom od gostovanja u našoj zemlji izjavio je da Beograd ima najlepšu i najbolju publiku na svetu.

U "Hazarskom rečniku" ovaj izuzetni umetnik okupio je plejadu značajnih srpskih glumaca, o kojima je rekao:

- Ja, jednostavno, volim da s njima stvaram umetnički kontinuitet. Svu su oni pozorišni samuraji, atlete duha, koji ne pripadaju samo svojim državama i gradovima već svetu i ideji koju dele s publikom.