CG: Stranci još „crtaju” među sa Kosovom?

MEĐUNARODNI stručnjaci za demarkaciju granice između tzv. države Kosovo i Crne Gore su u ponedeljak završili razgovore sa predstavnicima kosovske vlade, opozicije, lokalnog stanovništva i ovih dana, prema pisanju kosovskih medija, trebalo bi da dođu u Podgoricu i nastave priču. Radi se o ekspertima iz SAD, Nemačke i Velike Britanije koji su spakovali kofere i samo što nisu krenuli preko Čakora. U Podgorici juče nije bilo nikakve najave dolaska ovih eksperata, mada je stav ovdašnje vlade po ovom pitanju poznat odranije - da je to isključivo "unutrašnji problem Kosova", a ne Crne Gore.

Dok se mastilo sa potpisanog sporazuma Podgorice i Prištine u Beču o razgraničenju Crne Gore i kvazidržave Kosovo (26. avgusta prošle godine) nije osušilo, iz Prištine su usledile salve kritika, a tamošnji univerzitetski profesori poslali su poruke da je njihova "država" tim dokumentom uskraćena za 8.229 hektara teritorije! Posebno su se isticali profesori Fljorim Isufi i Špejtim Bulići tvrdeći (prenela "Koha ditore") da se nove granice ne podudaraju sa onima koje su uspostavljene u vreme SFRJ.

Poslanica Demokratskog saveza Kosova Besa Gadzeri izjavila je da je Crna Gora ušla 40 kilometara na teritoriju Kosova i da su zbog toga građani Dečana i Peći sprečeni da koriste svoju imovinu na tom graničnom pojasu, pa je zatražila od vlasti da vrati tu teritoriju. To pitanje udaljilo je nekadašnje ratne saborce predsednika Kosova Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja, posebno naljutila ovog drugog koji je kao lider Alijanse za budućnost Kosova i poslanik u parlamentu podneo ostavku na članstvo u vladinoj Komisiji za spoljnu politiku.

- Za Crnu Goru razgraničenje sa Kosovom je završena stvar - kaže za "Novosti" Blagoje Grahovac, general u penziji i analitičar geopolitičkih i društveno-političkih procesa u regionu. - Ukoliko bismo ušli u tu raspravu, ko zna gde bi nas to odvelo, što bi moglo da ugrozi naš put u NATO i EU.

Drugačije mišljenje ima Mehmed Bardhi iz Demokratskog saveza:

- Spor nije rešen kod Kule gde je groblje kao i na Čakoru gde su pašnjaci i katuni na kojima meštani izdižu stoku.

Pre pet godina Podgorica i Priština započele su konsultacije o potpisivanju sporazuma o demarkaciji 79 kilometara dugoj granici, ali je taj posao dugo trajao, a razlog što kosovska strana nije bila načisto kome pripadaju Kula i Čakor. Radi se o prostoru koji je šumovit i bogat pašnjacima, ali i katunima.

Međutim, problem se pojavio nekoliko meseci nakon NATO bombardovanja SRJ 1999, kada su pripadnici Kfora srušili put na Čakoru, od Murine prema Peći, i na nekoliko mesta postavili piramide koje su za snage međunarodne zajednice bile granica razgraničenja Crne Gore i Kosova. Ali taj posao je izveden na štetu Crne Gore, jer su piramide postavljene 850 metara unutar njene teritorije. Nervoza je "pukla" 2009. kada su u blizini Rožaja, na putu za Peć, kosmetski Albanci uništili i uklonili obeležja države Crne Gore. Oni su danima protestovali tvrdeći da oko hiljadu hektara zemljišta na području planine Žljeb, između Rožaja i Peći, pripada Kosovu.

AMBASADA AMERIKE

Ambasada SAD na Kosovu objavila je da je imala uvid u demarkaciju granice sa Crnom Gorom, koja je kosovsku nezavisnost priznala oktobra 2008. godine, i ocenila da je urađena u skladu sa Ustavom iz 1974.

- Stejt department je detaljno pregledao demarkaciju granice Kosova i Crne Gore koju je pripremila kosovska Državna komisija za obeležavanje i održavanje državne granice. Demarkacija je obavljena u skladu sa Ustavom SFRJ iz 1974. godine - saopšteno je iz Aabasade SAD u Prištini.