Kockaju se i deca!

Kockanje uzima sve veći zamah u BiH. Tako je BiH prva u Evropi po broju kladionica. Brojke govore da je čak na 3200 lokacija u BiH moguće uplatiti tiket, od toga ih je u Republici Srpskoj 756. Posebno zabrinjava broj tinejdžera koji svakodnevno krišom popunjavaju tikete.

Odlazak u kladionice je postao način življenja u Srpskoj, a priklonili su mu se i maloletnici. Đaci novac koji dobiju za užinu i džeparac stavljaju na tikete, koje im po pravilu uplaćuju stariji, jer se kladionice rigorozno pridržavaju zabrane ulaska maloletnicima.

Prema podacima nevladinog sektora u BiH, oko 80 odsto maloletnika u BiH je bar jednom ušlo u kladionicu, a čak oko 40 odsto konstantno "isprobava sreću" na ovaj način.

Nedavno je na području Novog Grada istraživanjem obuhvaćen 101 učenik Srednjoškolskog centra "Đuro Radmanović". Rezultati su pokazali da se od 101 učenika kocka njih 25 ili 24,76 odsto. Među učenicima koji se kockaju njih osam oseća krivicu, 11 je osećalo stres, a preostalih četvoro nije se izjasnilo.

Ispitanici su navodili da su novac za kockanje pozajmljivali ili je za te svrhe poslužio novac koji je bio namenjen za užinu, odeću i izlazak.

- Često ispred kladionica, pogotovo za vikend ili radnim danima kad se igra Liga šampiona čekaju klinci sa ispunjenim tiketima i zamole me da im uplatim tiket. Učinim to jer ako neću ja onda će neko drugi. Neki klinci uplaćuju po marku ili dve na tiket ali ima onih i sa deset i više maraka, kaže za "Novosti" Banjalučanin Bojan M., koji kako tvrdi igra kladionicu svakog dana.

On kaže da je bio i svedok kako očevi i braća i drugi rođaci uplaćuju tikete za svoje mlađe rođake.

- Uplati nešto i za ovog mog malog, najčešći je komentar, kaže ovaj Banjalučanin.

Radnici kladionica u Banjaluci kažu za "Novosti" da se svakodnevno kontroliše da li deca ulaze u kladionicu i uplaćuju tikete.

- Ukoliko se primeti da je osoba koja je ušla mlađa, od nje se odmah traži lična karta. Ukoliko nema ličnu kartu odmah mora da napusti kladionicu. Sada da li neko stariji za njih uplaćuje tikete mi to ne možemo da pratimo, ali uplata i isplata tiketa maloletnicima je zabranjena - kažu u kladionicama.

Sociolog Ivan Šijaković kaže, za "Novosti", da se mladi okreću sve više kladionicama jer je reč o za njih zabranjenoj zoni pa im je to odmah i izazov.

- Oni preko klađenja pokušavaju da pariraju starijima i osećaju se kao odrasli. Misle da će na ovaj način brže odrasti što je veoma pogrešno i vodi ih u krug kockanja koji može da bude poguban za mlade ljude, jer oni nemaju posao, nemaju primanja i za klađenje koriste novac dobijen od roditelja. Kada nestane novca onda su spremni na sve jer su zaraženi kladionicom - kaže Šijaković.

Anita Mitrović, specijalista medicinske psihologije i psihoterapeut, kaže za "Novosti" da se kod maloletnika koji idu u kladionice ne može govoriti o bolesti već o prisustvu rizičnog ponašanja.

- Generalno za problem patološkog kockanja su potrebne godine da se stvori klinička slika. Maloletnici su rizična populacija. Skrećem pažnju na prevenciju i da se mora delovati kad se ovaj problem pojavi, a ne dopustiti da se problem razvija. Ovde je odgovornost na čitavom sistemu i da se konstantno ukazuje na njega. Prevencija je najbitnija, da se ulaže u rad sa decom kako bi se problem sasekao u korenu, ističe Mitrovićeva.

Ona navodi da roditelji moraju odmah reagovati kada primete da im deca imaju problem sa klađenjem.

- Roditelji moraju odmah da se obrate psiholozima u školi i službi u Kliničkom centru Banjaluka koja radi sa maloletnicima jer imamo službu koja je za to zadužena - navodi Mitrović i dodaje da što se pre reaguje to se problem lakše reši.

POVODLjIVI

Prema Šijakovićevim rečima kladionicama su maloletni igrači odlična klijentela.

- Mladi su povodljivi i još na to kada dodate da vas sa svih strana bombarduju reklame uz poruke da je moguća brza i laka zarada, mladima je teško da odole - ističe Šijaković.