Ferid, prvi po laganju

KAKO Bosna titra i treperi na opasnoj, tankoj ivici mržnje i prikrivenog besnila na sve srpsko u njoj, stalno potvrđuje jedna ličnost naročitog kova, koja samu sebe odnedavno smatra prvim u Bošnjaka: prof. dr Ferid Muhić, filozof i lingvista iz Skoplja, prvi predsednik Zukorlićeve BANU, osnovane 2011. godine.

Ferid je Muhić u političkom provizorju regiona jedinstvena osoba: upliće se u najrazličitije teme - od politike i istorije do jezika. Arbitrira o njima krajnje ostrašćeno, lično i isključivo i pri tome ni o jednoj jedinoj svojoj tezi ne iznosi nikakve dokaze, ne podupire ih nečijim rečima ili knjigama, već se isključivo i uvek oslanja samo na sopstveni utisak, koji formira šibicarskim obrtanjem poznatih istorijskih istina.

Začudo, ima respektabilnu naučnu biografiju: diplomirao filozofiju u Skoplju, doktorirao filologiju u Beogradu, fulbrajtovac i predavač na više zapadnih i maloazijskih univerziteta. Zovu ga makedonski Niče, još je i planinar, koji je u biografiji naveo da je za devet dana prešao 710 kilometara, pešačeći planinskim putevima od Skoplja do rodnih Zavidovića (BiH). Objavio je pedesetak knjiga, imao mnogo polemičkih nastupa po bosanskim medijima, izgleda pitomo i otmeno... ali sve to pada u vodu kada pusti maha svojoj otrovnoj mašti. Evo samo nekih tvrdnji prof. Muhića o Bosni.

Do kraja 19. veka niko u Bosni nije bio Srbin i Hrvat, već pravoslavac i katolik. Veliki deo bosanskih Srba i Hrvata su Bošnjaci, koji su primili hrišćanstvo. Ne postoji nijedan dokument o prisilnom prihvatanju islama na Balkanu. To je uvek bilo dobrovoljno, i to je veliki moralni čin i akt hrabrosti, jer se radi o radikalnom prekidu s dotadašnjim načinom života: nema više alkohola, svinjetine, valjalo je pet puta klanjati na dan, postiti, do 50. godine biti turski vojnik. Turci nisu terali hrišćane u vojsku, jer se smatralo da je Božji greh siliti nekoga da gine za boga u koga ne veruje. Svi u Bosni moraju prihvatiti da su Bosanci, i to je tako i tu nema razgovora, jer svi govore bosanskim jezikom. Srpski i hrvatski jezik su samo istočna i zapadna varijanta bosanskog jezika, koji je standardizovan pravopisom oko 200 godina pre Vukovog rečnika. Nikada ne pominje, na primer, odakle vode poreklo Bošnjaci muslimani, već samo kaže da su tu odvajkada i da su nikli u Bosni s prvom travom.

Dalje: povodom srpskih osporavanja i napada na bosanski jezik, on kaže da Bošnjaci moraju ispoljiti gnev, a ne bes: gnev je moć, otvara oči, ispravlja nepravdu, vraća svest i samopoštovanje. Treba kao Englezi, kada ih je napao Hitler, proliti krv, znoj i suze, ali odbraniti svoje i našu Bosnu. Republika Srpska je najkrvavije parče zemlje na planeti i još ima u svom imenu odrednicu republika, to je čist državni atribut. To treba ukinuti tako što se neprestano mora vikati da je to genocidna tvorevina, dok sama, što rekao Avdo Sidran, ne otpadne kao sasušena krasta sa zdravog bosanskog tkiva.

Ferid Muhić ovako govori satima na bonjačkim medijima, nikada ne pominje nijednu knjigu, ne poziva se na dokumente sa imenom i prezimenom, on blebeće i promišlja mašući jezikom na potisak neverovatne snage komocije svoga mozga. Samo je jednom napravio izuzetak: pozvao se na izlaganje nekog francuskog istoričara Ernana iz 1882. godine na Sorboni, koji je (navodno) rekao da se nacionalna istorija pravi lažima, sve dok narod ne počne verovati da je to istina. Tako su radili Srbi, dopisao je Muhić tog Francuza.

Dok u Republici Srpskoj opada malter sa plafona od besomučne vike i svađe vlasti i opozicije, Bošnjaci ovako pišu, govore i pumpaju mržnjom dušu svoga naroda. Očajan nad sličnim stvarima, Andrić je svojevremeno uzviknuo: "Bosnu treba voleti, ali pametan ne treba živeti u njoj".