MOSKVA UZVRAĆA “UDARAC“: Afrika sve više ruska i kineska

MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA

PRVI samit Rusije i Afrike, koji je održan 23. i 24. oktobra u Sočiju, mnogi su doživeli kao povratak Rusa na taj veliki kontinent, ali i kao početak tihog ekonomskog rata za afričke zemlje. Na poziv Putina na taj dvodnevni samit državnih lidera došla su čak 43 predsednika i premijera afričkih zemalja, što govori o autoritetu ruskog predsednika. Među gostima je bio i dobitnik Nobelove nagrade za mir 2019. godine, premijer Etiopije Abi Ahmed Ali.

Osim Amerike, za ekonomsku i političku ekspanziju na taj kontinent ambicije ne skrivaju ni Kina, Rusija i Indija, ali i manje zemlje kao što je Izrael, zatim Turska, zemlje Persijskog zaliva, pa Japan, Južna Koreja i Brazil.

Rusija je samo nastavila putem kojim je išao SSSR, ali ovoga puta bez ideološke komponente. Nesporno je da mnoge Crni kontinent asocira na siromaštvo i ratove, ali tamo postoje i zemlje koje beleže brz ekonomski rast. Po tempu razvoja prednjače Etiopija, Obale Slonovače, Ruanda, Senegal, Gana.

Eksperti OUN su 2019. nazvali šest država "afričkim lavovima razvoja" a to su Etiopija, Nigerija, Mozambik, Gana, Kenija i Južnoafrička Republika. Oni su za šest godina uspeli da smanje unutrašnji i spoljni dug, kao i da smanje deficit državnog budžeta. Smanjili su i nezaposlenost i inflaciju. Sve je to uticalo na to da se smanji i rizik vođenja biznisa.

SSSR je šezdesetih godina prošlog veka podržavao antikolonijalne pokrete u Africi. Moskva je u to vreme slala ne samo oružje već i vojne instruktore. Osim toga, SSSR je gradio škole i bolnice i besplatno je školovao lekare, nastavnike i druge stručnjake. Po povratku u zemlju neki od tih bivših studenata u SSSR-u postajali su uticajni političari.

PROČITAJTE JOŠ: Rusija pravi sopstvenu satelitsku telefonsku mrežu

Predsednik Vladimir Putin je rekao da više od 30 afričkih zemalja ima dogovore sa Rusijom o vojnotehničkoj saradnji. Glavni savetnik generalnog direktora "Rosoboronoeksporta" Jurij Demčenko tvrdi da trećina ruskog izvoza vojne tehnike odlazi u Afriku. Obim porudžbina oružja iz Afrike je veći od 14 milijardi dolara.

Ruska ratna oprema na velikoj ceni

Prema podacima "Rossotrudničestva", u Ruskoj Federaciji se školuje oko 17.000 studenata iz afričkih zemalja. Moskovski ekspert Natalija Cajzer, predsednica "Afričke poslovne inicijative", ističe da je važno ulagati u obrazovanje mladih ljudi iz Afrike, jer je to dugoročna investicija.

Osim Amerikanaca i Rusa, u Africi su sve prisutniji Kinezi. Oni grade mostove, škole, bolnice, podižu preduzeća i vojne baze. Kinezi su trenutno najveći investitori u Africi. Oni su 2018. u zemljama Afrike investirali čak dveste milijardi dolara! Zahvaljujući tim investicijama, Kinezi učestvuju u osvajanju novih resursa u Africi. Angola vraća Kini kredite sirovom naftom. Kina je, kao i Rusija, otpisala dug onim afričkim zemljama koje ne mogu da ga vrate. Navodno je Peking otpisao Africi pedeset milijardi dolara.

I Rusija je spremna da investira milijarde u Africi. Federalna carinska služba Rusije tvrdi da je 2018. trgovinska razmena sa Afrikom iznosila 20,4 milijarde dolara. U poređenju sa 2010. povećala se čak četiri puta. Glavni ruski ekonomski partneri u Africi su Alžir, Angola, Gana, Gvineja, Egipat, Zimbabve, Kongo, Maroko, Mozambik, Nabimija, Nigerija, Sudan, Tunis, Uganda, Etiopija i Južnoafrička Republika. U više zemalja ruske kompanije rade na projektima nacionalnih sistema satelitskih veza i televizije, a "Rosatom" radi na projektima korišćenja atomske energije u mirnodopske svrhe.

Da bi ubrzala ekonomsku razmenu, Rusija je afričkim zemljama otpisala dvadeset milijardi starog duga iz sovjetskog perioda. Lani je Rusija dala afričkim zemljama hrane u vrednosti od pet miliona dolara.

Amerika je 2000. napravila poseban program za saradnju sa Afrikom. Sva roba koja se uvozi iz Afrike u SAD oslobođena je poreza. Osim toga, američka pomoć afričkim zemljama ide kroz razne agencije. Američki kongres je 2015. produžio program saradnje sa Afrikom do 2025. godine. Obim trgovinske razmene sa afričkim zemljama 2017. iznosio je 39 milijardi dolara.

Lavrov sa Musom Mahmatom potpredsednikom Afričke unije

UZ SAVETNIKE HOĆE I BAZU U CAR

CENTRALNOAFRIČKA Republika izučava mogućnost otvaranja ruske vojne baze u svojoj zemlji. To je izjavio predsednik CAR Fosten Arkanž Tuadera. On ne skriva da je njegova zemlja već dobila nekoliko partija oružja iz Rusije, ali im to nije dovoljno.

Ali u Moskvi su se već oglasili oni koji su protiv toga da Rusija otvori svoju vojnu bazu u Centralnoafričkoj Republici, jer bi za njeno održavanje trebalo trošiti milijarde dolara. SSSR je svojevremeno imao baze u Somaliji i Etiopiji, kao i dogovore sa više zemalja da brodovi mogu da pristaju u njihovim lukama.

SOVJETSKI MODEL

NIJE tajna da će Rusija forsirati saradnju sa afričkim zemljama po već oprobanom sovjetskom modelu.

- Bez obzira na sve pluseve i minuse, sovjetski model se pokazao kao dosta efikasan u saradnji sa afričkim zemljama. I sada mi pružamo finansijsku pomoć afričkim zemljama i to činimo u okvirima humanitarne pomoći. Što se tiče kredita, mi ih dajemo po tržišnim uslovima. Primera radi, Egiptu smo odlučili dati kredit od 25 milijardi dolara za gradnju četiri reaktora Atomske centrale "Daba" - objasnio je Putin. On je podsetio da je krajem 20. veka Rusija otpisala afričkim zemljama oko 20 milijardi dolara duga.