ODLAZAK BULDOŽERA PETE REPUBLIKE: Umro Žak Širak

PARIZ

OD STALNOG DOPISNIKA

POSLE duge bolesti, iscrpljen, prepoznajući u poslednje vreme samo nekoliko najbližih ljudi u svom okruženju, u Parizu u 86. godini umro je bivši francuski predsednik Žak Širak. Ostao je upamćen kao šef države koji je obeležio svetsku i francusku političku scenu svog doba.

Istovremeno, u Srbiji ćemo ga pamtiti i kao državnika pod kojim je Francuska učestvovala u bombardovanju naše zemlje, ali i kao nekog ko je kasnije pokušao da ublaži ovu činjenicu, stalno ističući da je svojim vetom spasio mostove u Beogradu.

Dugo je vladao Francuskom, od 1995. do 2007. godine. Pred kraj svog predsednikovanja, 2005. je doživeo moždani udar koji je ostavio trajne posledice po njegovo zdravlje. Njegovo stanje je naročito počelo da se pogoršava kada je dve godine kasnije izašao iz Jelisejske palate.

Poslednji put se u javnosti pojavio 2014. godine. Gubio je pamćenje i teško se kretao. Iz njegove okoline su saopštili da je otišao u miru, okružen najbližima.

PROČITAJTE JOŠ: BRANILI BEOGRAD USRED PARIZA: Prevarili smo Širaka da bismo spasli sve mostove

Zanimljivo je da je ovaj desničar, sledbenik De Golove ideje, imao političke početke među francuskim komunistima. Mladalačke zanose ubrzo je zamenio novim kursom koji je kasnije sledio pola veka.

Završio je fakultet političkih nauka i prestižnu visoku adminstrativnu školu, a tokom studija je upoznao svoju suprugu Bernadet Širak s kojom se venčao 1956. godine. Tokom služenja vojnog roka bio je u Alžirskom ratu.

Brzo je napredovao u političkoj karijeri. Žorž Pompidu ga je zvao "buldožerom". Bio je izabran za poslanika 1967. godine, a 1974. je postao premijer, i ovu funkciju obavljao je u dva navrata. Godine 1976. osnovao je desničarsku stranku RPR koja je obeležila francusku političku scenu sledećih decenija. Ostao je, u tom periodu, pre svega, upamćen kao gradonačelnik Pariza od 1977. pa sve do 1995. godine, kada je izabran za predsednika. Kasnije, 2011. godine, bio je prvi francuski predsednik koga je osudio sud, na dve godine uslovno, zbog fiktivnih zapošljavanja u Gradskoj kući Pariza. Bolest ga je tada već bila ozbiljno načela.

Kao predsednik, pridružio je Francusku bombardovanju SRJ bez saglasnosti SB UN, što je nanelo neobrisivu mrlju na odnose nekada dva saveznička naroda, Srba i Francuza. Ipak, pobunio se protiv bombardovanja mostova u Beogradu, a kasnije je, kažu oni koji su ga dobro poznavali, insistirao i da Srbi ostanu iza mosta na Ibru na severu Kosova.

Govori se da je ova neslavna kampanja bombardovanja SRJ uticala i na to da podigne svoj glas protiv prirduživanja Francuske u napadu na Irak 2003. godine. Ostaće upamćen i po tome što je priznao odgovornost francuske države za deportaciju Jevreja u Drugom svetskom ratu. Za vreme njegove vlasti, Francuzi su i 2005. godine na referendumu odbili evropski ustav.

Dva Širakova predsednička mandata obeležilo je i više masovnih uličnih protesta, kao rezultat reformi koje je pokretao. Zbog nepopuralnosti njegove političke opcije, bio je primoran i da raspusti parlament. Kada je sišao s vlasti, međutim, postao je sve više popularan, kao narodski čovek. Bio je pravi gurman, obožavao je da jede goveđu glavu u sosu, pio je vino i džin-tonik a pre svega pivo "koronu", uživao u dugim razgovorima uz mezetluk na sajmovima poljoprivrede. Bio je zabavan i imao smisla za humor. Istovremeno, voleo je japansku i primitvnu umetnost.

Bio ga je glas da ima čelično zdralje, što je pokazivao i svojim načinom života. Voleo je da pojede, popije, a nije krio ni svoju ljubav prema lepim ženama, što mu je njegova supruga Bernadet do kraja praštala. Javna je tajna da je jedna od njegovih ljubavi bila i čuvena glumica Klaudija Kardinale.

Uz suprugu Bernadet, veliku podršku mu je pružala i mlađa kćerka Klod koja je uz oca bila angažovana u političkom životu. Pre tri godine, preminula mu je starija kćerka Lorans, koja je bolovala od anoreksije i depresije.