PRAVE SE ENGLEZI I KAD KRADU: Britanija neće da vrati statue uzete sa Partenona

BRITANSKA vlada je ovih dana još jednom odbila zahtev Atine da vrati skulpture sa Akropolja koje danas krase odaje Britanskog muzeja, a koji je pre neki dan uputio grčki premijer Kirijakos Micotakis svom kolegi Borisu Džonsonu.

Pročitajte još: Grčka nudi trampu za Eldžinove skulpture

Grčki premijer je ponudio da Atina ustupi Londonu vredne artifakte i fragmente koji do sada nisu napuštali zemlju u zamenu za partenonske skulpture koje je lord Elgin, ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Carigradu, na nelegalan i nezakonit način odneo iz zemlje, oskrnavivši najznačajniji spomenik svetske kulturne baštine.

Podsećamo, 1799. godine Tomas Brus, lord od Elgina, bio je ambasador tadašnje Velike Britanije u Turskoj, a današnja Grčka bila je pod okupacijom Otomanske imperije. On je osmislio jedno od najvećih skrnavljenja u istoriji, tako što je skinuo najvažnije skulpture sa Partenona i prevezao ih brodovima u svoju vilu u Škotskoj, kako bi "dekorisao svoj topli dom". Nedugo zatim je bankrotirao, a antičko blago preuzeo je Britanski muzej u kome su skulpture i danas.

Pročitajte još: Grci žele da im Britanci vrate skulpture iz Partenona

Grčki premijer je računao da se u svom zahtevu obraća osvedočenom helenofilu, koji je kao poznavalac i poklonik antičke umetnosti završio studije klasične kulture na Oksfordu. Međutim, to se nije dogodilo, jer se britanski premijer pozvao na "činjenicu" da se partenonske skulpture nalaze u nadležnosti Britanskog muzeja, odnosno njegovog upravnog odbora.

Za "Novosti" o tom problemu govori Diogenis Valavanidis, autor knjige "Dan povratka", posvećene ovom problemu, i predsednik srpskog Komiteta za povratak partenonskih skulptura "Melina Merkuri". Ovaj rođeni Beograđanin, a strastveni poštovalac i grčke i srpske kulture, veoma je precizan i oštar u svojim stavovima.

Spomenik nad spomenicima / Foto AP

- To je potpuno identičan odgovor onome koji je dobila i zvanična delegacija Međunarodne organizacije za repatrijaciju partenonskih skulptura, u kojoj sam se i ja nalazio, kada je 2005. godine u Domu lordova bila primljena od strane tadašnjeg ministra kulture Velike Britanije Dejvida Lemija - podseća Valavanidis. - Danas Međunarodna organizacija ima 20 nacionalnih komiteta za repatrijaciju partenonskih skulptura, a ove godine održana je konferencija u Atini, pod pokroviteljstvom grčkog predsednika Prokopiosa Pavlopulosa.

Sudbina ovog kulturnog bogatstva je jedinstvena, i ona ne predstavlja zahtev za povratak celokupnog antičkog blaga koje se nalazi u brojnim muzejima širom sveta. Kako naglašava Valavanidis, povratak partenonskih skulptura na mesto gde su se vekovima nalazili, na Akropolj u Atini, nije pitanje tehničke prirode ili volje neke ličnosti.

- To je etičko pitanje koje bi svaki poštovalac drevne umetnosti morao da postavi i sebi i svetskoj javnosti - naglašava naš sagovornik. - Može li se sankcionisati vandalski postupak pojedinca ili grupe ljudi nad jednim od najvećih spomenika koji je napravila ljudska ruka? Povratak partenonskih mermera nije, dakle, ni izraz volje nekoga ko odlučuje, već moralni čin, ispravka nepravde vandalskog čina koji je napravljen u vreme koda je moć bila jača od pravde, i sila od poštovanja osnovnih načela.

REČI MELINE MERKURI

NEPREVAZIĐENA umetnica i ministarka kulture Grčke Melina Merkuri pokušala je bezbroj puta svetskoj javnosti da objasni šta za Grčku znače mermeri koji se nalaze u Britanskom muzeju.

- Oni su naš ponos, najplemenitiji simbol savršenstva. Oni predstavljaju odavanje pošte filozofiji i demokratiji. Oni predstavljaju naše ambicije i naše ime. Oni su suština helenizma - govorila je Merkuri.