PLAMENA STIHIJA U MORU LEDA: Gore Aljaska, Grenland, sever Kanade, Sibir

OBLAK od dima i čađi veći od površine Evropske unije posledica je vatre koja već treći mesec bukti na, obično hladnom, arktičkom krugu i koja preti da preraste u katastrofu bez presedana. Ugrožen je glavni "rashladni sistem" naše planete.

Pročitajte još: Da li su šumski požari u Sibiru ekološka katastrofa?

Ugljen-dioksid koji se zbog požara emituje iznad Sibira i doseže do Aljaske pogoršava već loše klimatske uslove. Vatre koje besne u šumama severne Rusije, Aljaske, Grenlanda i Kanade oslobodile su 50 megatona ugljen-dioksida u junu, čak 79 megatona u julu, a samo u prvih 11 dana avgusta 25 megatona, daleko prevazilazeći prethodne rekorde na Arktiku. Naučnici ističu i da je intenzitet požara daleko iznad prosečnog i "nešto što do sada nismo videli".

Vatrom pogođena oblast prethodno je beležila i neobično visoke temperature, uz nizak nivo vlažnosti tla, stvarajući time idealnu podlogu za požare. Jun i jul bili su, inače, globalno najtopliji meseci otkako se temperatura meri.

Pročitajte još: Da li je požare u Sibiru izazvalo američko klimatsko oružje?

Najviše je pogođena Rusija, pa je predsednik Vladimir Putin bio primoran da u julu angažuje armiju da obuzdava vatru. Ali požari se šire, uništeno je više od četiri miliona hektara pod tajgom.

Oblak dima se širi pravcem sever-istok i približava Aljasci. Crni dim se nadvio nad onim što je ostalo od arktičkog leda, slabeći njegove sposobnosti da reflektuje sunčevu toplotu.

Na Grenladnu vatre bukte na širini od 380 kilometara, dodatno "zagrevajući" arktički toplotni talas. Od početka godine je izgorelo više od 13 hektara. Prema podacima "Grinpisa" to je oslobodilo ugljen-dioksida koliko i 36 miliona automobila.