Nemica na čelu evropske vlade

BRISEL

OD STALNOG DOPISNIKA

NEMAČKA ministarka odbrane Ursula fon der Lejen (60) zvanični je kandidat za predsednicu Evropske komisije. Ovaj dogovor je, konačno, postignut posle tri dana pregovaranja između evropskih lidera. Vest je sinoć na konferenciji za medije saopštio predsednik Evropskog saveta Donald Tusk. Ukoliko Evropski parlament potvrdi ovaj izbor, a sada nema razloga da bude drugačije, ona će biti prva žena na čelu Evropske komisije.

Pročitajte još - EU nadmašila špansku seriju

Tusk je, takođe, preneo i rezultate oko ostalih najviših zvaničnih funkcija. Njega na mestu predsednika Evropskog saveta, prema odluci lidera, treba da zameni sadašnji belgijski premijer Šarl Mišel (44). Buduća predsednica Evropske centralne banke biće Kristin Lagard (63), dok će funkciju šefa evropske diplomatije posle Federike Mogerini naslediti španski ministar spoljnih poslova i nekadašnji predsednik Evropskog parlamenta Đuzep Borelj (71). Njemu tako ujedno i pripada zadatak da nastavi tamo gde je stala Mogerinijeva u razmršavanju kosovskog čvora.

Takođe, zatraženo je da Frans Timermans i Margret Vestager imaju funkcije prvih potpredsednika EK. Što se tiče predsednika Evropskog parlamenta, o njemu će odlučivati direktno poslanici, a Donald Tusk je sinoć preneo "želju" lidera da u prvoj polovini petogodišnjeg mandata na čelu bude predstavnik socijaldemokrata, a u drugoj narodnjaka. Na ovom mestu već je viđen Bugarin Sergej Stanišev, čime bi se ispoštovala i namera ravnopravne geografske zastupljenosti.

Saga oko imenovanja na najvažnijim funkcijama unutar EU nastavila se i i u utorak. Epizode sa zapletom kao u španskoj seriji započele su još u nedelju uveče, a posle neprospavane noći prekinute su u ponedeljak iza podne. Nastavak je trebalo da usledi u utorak oko 11 sati, ali su šefovi država ili vlada za isti sto, na radnom ručku, seli tek pet sati kasnije.

Kristin Lagard

Prethodno su se u zgradi Evropskog saveta vodile velike pregovaračke bitke na bilateralnom nivou i u okviru manjih grupa od kojih je svaka branila svoje interese. Do raspleta je došlo kada je francuski predsednik Emanuel Makron, koji je ranije odbio Nemca Manfreda Vebera, predložio, iz iste političke grupacije, demohrišćanku Ursulu fon der Lejen za najtraženiju funkciju.

Makron je zauzvrat tražio da na čelo ECB dođe Francuskinja, iz redova nekadašnjih Sarkozijevih desničara, Kristin Lagard, sadašnja generalna direktorka MMF, što je Merkelova takođe prihvatila. Time je ujedno ispunjen i Makronov zahtev da dve žene dobiju najviše funkcije. Na hartiju je stavljeno još nekoliko imena, za ostala rukovodeća mesta, posle čega se selo za isti sto.

Prema ovoj projekciji, koju su pred sobom u 16 sati imali lideri zemalja članica čekajući da im se po ko zna koji put podgreje ručak, liberalu Šarlu Mišelu dato je rukovođenje Evropskim savetom, dok je za funkciju visokog predstavnika najpre pominjan Slovak Maroš Šefčovič (53), ali je ona, ipak, pripala drugom socijalisti, Borelju, takođe iz zemlje koja nije priznala Kosovo.

Šarl Mišel

ANGELA SUZDRŽANA

NEMAČKA kancelarka Angela Merkel se suzdržala prilikom glasanja za svoju zemljakinju Ursulu fon der Lejen, dok su svi ostali bili "za". Svoj stav Merkelova je objasnila "nemačkim izbornim pravilima".

TOKOM HIMNE OKRENULI LEĐA

DOK su lideri većali u Briselu, u utorak je u Strazburu održano inauguraciono zasedanje novog saziva Evropskog parlamenta. Zasedanje je trajalo svega pola sata, posle čega su započele konsultacije oko izbora predsednika parlamenta, koji bi trebalo da bude imenovan u sredu. I tih pola sata bilo je dovoljno za incident. Britanski poslanici koji podržavaju "bregzit" su okrenuli leđa tokom intoniranja evropske himne, dok je više evroskeptičnih poslanika iz drugih zemalja ostalo da sedi, ne želevši da ustanu. To je naljutilo odlazećeg predsednika Antonija Tajanija, koji ih je pozvao da pokažu poštovanje prema Evropi.

Đuzep Borelj

KATALONCI DIGLI GLAS

Karles Puđdemon, bivši katalonski premijer, i njegov saradnik Toni Komin, obojica u izbeglištvu u Briselu od pre 20 meseci, neće biti poslanici Evropskog parlamenta. Tako je odlučio Generalni sud EU uz obrazloženje da imena ove dvojice nisu bila na listi evroposlanika koje je 17. juna dostavila španska vlada. Njihov advokat kaže da će tražiti formulu kako bi mogli da prisustvuju, dok je evroposlanike u Strazburu dočekao protestni miting "Saveta Republike", tela koje je Puđdemon smislio u Briselu kako bi koordiniralo internacionalizacijom njegovog slučaja. Miting su podržale Katalonska nacionalna skupština i "Ominijum kultural", koje su organizovale dolazak 80 autobusa i dva čarter-leta do Strazbura. V. S.