ZAPISI IZ PARIZA: Fudbalerke

ATMOSFERA brazilska. Timpani, uski šortsevi, napregnute majice i žongleri. Ispred "Parka prinčeva", Melodi Donše, četvorostruka prvakinja sveta u slobodnom stilu, zalepila loptu za patiku, pa je ne pušta. To se u Parizu igra Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene. Pitaju fudbalerke novinare što ne kažu samo Prvenstvo sveta? Lopta je za rodove okrugla.

USAMLjENA zastava Čilea. More stegova Ujka Sema. Vole Francuzi jače. Dresovi navijača s malo poznatim damskim imenima na leđima. Odela, šeširi i kačketi. Mikijeve uši i kinđe. Nema teških reči i psovanja, osim malo, zbog parkinga.

Pretres. Dečje torbe naročito na meti, zbog lukavih roditelja. Teroristička opasnost još preti. Obezbeđenje ne zna šta će, pa ćaska s klincima. Neće Amerikanci da se slikaju. Cvikaju za sopstvenu bezbednost.

Dečica, kao na sletu. Stadion JNA, 1975. Doček cara Hajla Selasija, 1954. Samo što se danas ne dobija stan od firme. Ne zarađuju mnogo ni fudbalerke. Igraju, uglavnom, iz ljubavi. Obećana nagrada im je deset puta manja nego za muške zvezde. Pa opet, zakrčen bulevar na prilazu stadionu. Na tribinama, ni beogradski vrabac ne bi znao gde da sleti.

ČILEANSKA himna je ona što se peva. Pa nastavljaju i kad muzika prestane. Male, neiskvarene, neočešljane glave, u publici, ne znaju kome da se priklone. "Park prinčeva" pozdravlja princeze. Bodrenje, kao na koncertu Bon Džovija. Zastave na poklon. Bezalkoholno pivo. Tetovaža na obe mišice. Ovde i političari navijaju pošteno.

Pročitajte još: ZAPISI IZ PARIZA: Zaljubljeni

Klizeći start. Fino izvajani gležnjevi lete u vazduh. Nema kukanja i previjanja. Od zemlje odvojena igračica, dvaput prevrnuta u letu, skvrčena na travi, ustaje za tili čas, na duge noge, bez prenemaganja.

Napada Amerika. To joj je stil. Ne može Čile da se sastavi. Brani se, kao i ostali. Ima, malo, u toj zastavi Čilea, i boja Poljske, Francuske i Srbije.

FUDBALERKA brza, kao vazdušna patrola. Ovo je sport, samo radost i ljubav. I gola ramena u publici. Počelo je vrelo junsko leto. Lepotica, s ožiljkom na bradi. Sve je kao na festivalu pokreta i zvuka. Vešte finte, trostruki driblinzi, proturanje lopte kroz noge i one druge fudbalske fore i smicalice. Nigde Kavanija na vidiku, iako ima dugu kosu.

Gol za Jenkije! Okupile se Čileanke ukrug da kažu jedna drugoj da to uopšte nije važno. Pa tako, nekoliko puta. Nasrću plavuše kao osice. Nikako da Čileanke pređu u ofanzivu. Igra glavom, da pozavidi Kavani.

ZLOBNICI kažu da je ženski fudbal kao ono bezalkoholno pivo. Zdravo, ali ne hvata. Evo im, sad, pun stadion. I lekcija momcima kako se navija. Nema navijačkih grupa i trupa. Postiđeni frajeri, devojke im drže tercu.

Još jedan pogodak u metu. Građenje akcije iz udžbenika. Fer-plej. Sad dete opet navija za Ameriku. Ovde otac može da poljubi sina čak i kad ne padne gol. Lepši mu je ženski fudbal. Zato što žene brže trče. A dečja usta ne lažu. Naokolo, niko sudiji ne spominje majku.

Oštro, žustro, ženski. Dodaju se bez kalkulacija. Još jedna finta, parada, pa se užive i oni momci, s bezalkoholnim pivom u ruci koje je, sad, počelo da ih hvata.