DAN D ZA STARE SAVEZE: Godišnjica iskrcavanja u Normandiji obeležena bez Rusije

Uz oko 300 veterana starijih od 90 godina, lideri 16 zemalja koje su se zajedno borile protiv fašizma u Evropi, u "Proglasu Dana D" obavezali su se da će zajednički raditi na "mirnom rešavanju međunarodnih tenzija".

U istom tom danu, međutim, isplivale su nove napetosti nekadašnjih saveznika, ali izrazi zbližavanja sa bivšim neprijateljem. U ratu saveznička Rusija, čiji predsednik u sredu nije bio prisutan, iskazala je nezadovoljstvo zbog zanemarivanja njene uloge u porazu nacista. S druge strane, saopštenje u kom su lideri obećali da se ne ponove "nezamislivi užasi" Drugog svetskog rata, potpisala je kancelarka, u tom velikom sukobu, poražene Nemačke.

Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da je "poklon istorije" učešće na ceremoniji povodom "jedinstvene vojne operacije koja je donela oslobođenje od nacista". Ona je istakla da je invazija pokrenula "pomirenje Evrope i čitav posleratni poredak" koji je doneo 70 godina mira Evropi.

PROČITAJTE JOŠ: Otišla Andrea, ide li Angela?

Uz britansku kraljicu Elizabetu, koja je ratu bila mehaničarka za kamione, ceremoniji su prisustvovali predsednik SAD Donald Tramp, francuski predsednik Emanuel Makron, kanadski premijer Džastin Trudo, premijer Australije Skot Morison, uz još deset stranih zvaničnika. Ni među tim saveznicima danas ne vlada harmonija.

Na današnjoj komemoraciji, Makron i odlazeća britanska premijerka Tereza Mej položiće kamen temeljac za britanski spomenik u Ver-si-Meru u Normandiji, ali u središtu pažnje je ipak suset lidera SAD i Francuske. Između dvojice predsednika vlada tolika napetost po brojnim pitanjima da list "Mond" navodi da se osušio čak i hrast koji su Tramp i Makron zajedno zasadili u dvorištu Bele kuće 23. aprila 2018. godine, kao simbol "izdržljivosti američko-francuskog prijateljstva".

U sredu u Portsmutu na velikom bimu emitovana su sećanja na, ipak, drugačije savezništvo od pre 75 godina. Učesnici skupa su oživeli početak ukrcavanja trupa na brodove u Portsmutu 5. juna 1944, da bi 6. juna u zoru izvršili napad u Normandiji, što je na kraju dovelo do oslobađanja Zapadne Evrope od nacizma. Tramp je podsetio na molitvu 32. predsednika SAD Frenklina Ruzvelta na radiju 6. juna 1944. godine, u vreme kada su američke i savezničke snage prelazile Lamanš kako bi se iskrcale u Normandiji, gde je, tokom tromesečne operacije, poginulo, ranjeno ili nestalo oko 215.000 savezničkih vojnika, i još toliko nemačkih.

Ruski veterani na danu pobede u Moskvi / Foto AP

Svečanost obeležavanja 75 godina od savezničkog iskrcavanja u Normandiji tokom Drugog svetskog rata, nastavlja se danas u Francuskoj.

MOSKVA: NE UMANjUJTE NAŠU ULOGU

PORTPAROLKA ruske diplomatije Marija Zaharova je u Moskvi saopštila da je "doprinos saveznika u pobedi nad Trećim rajhom jasan", ali da ga "ne treba preuveličavati i na taj način umanjivati značaj titanskih napora Sovjetskog Saveza, bez kog ta pobeda jednostavno ne bi ni postojala". Odajući priznanje poginulima, ona je osudila "katastrofalno prekrajanje istorije" u kojem SAD i saveznici imaju ključnu ulogu u porazu nacističke Nemačke. Po njenim rečima, iskrcavanje savezničkih snaga u Normandiji nije imalo odlučujući uticaj na ishod Drugog svetskog rata koji je već bio "predodređen" pobedom Crvene armije u bitkama za Staljingrad i Kursk. Ruske vlasti i predsednik Vladimir Putin, koji neće prisustvovati komemoraciji, osuđuju Zapad zbog zanemarivanja sovjetske uloge i 27 miliona žrtava tokom Drugog svetskog rata. Sećanje na Veliki otadžbinski rat stub je patriotizma u Rusiji.