Ušančeni u razlikama

BRISEL: OD STALNOG DOPISNIKA

VANREDNI samit šefova država ili vlada zemalja članica završen je u Briselu bez dogovora ključnih aktera na evropskoj političkoj sceni u vezi s imenom naslednika Žan-Kloda Junkera na mestu predsednika Evropske komisije.

Tako je neslaganje iskazano između francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačke kancelarke Angele Merkel u poslednje vreme tokom predizborne kampanje, još više došlo do izražaja posle evropskih izbora.

I Merkelova i Makron su čvrsto ušančeni u svojim stavovima. Nemačka kancelarka zdušno brani kandidaturu svog Bavarca Manfreda Vebera, ističući da je ova opcija prirodna i jasna. Makron, sa svojom strujom kao arbitar za većinu u parlamentu, međutim, ističe da je protiv bilo kakvog automatizma i zahteva krediblinu ličnost, sposobnu da izgradi novu dinamiku koja će odgovarati predstojećim projektima.

PROČITAJTE JOŠ - Cenkanje u Briselu

- Želim da se ujedinimo. Ako svako ostane čvrsto pri nekim imenima, bićemo blokirani - rekao je Makron posle neuspešnog usaglašavanja stavova sa nemačkom kancelarkom.

Iz delegacije Francuske u Briselu se čulo da Makron ne insistira na tome da Francuz bude na liderskoj poziciji, ali da je važno da on govori francuski kako bi se izrazila jezička raznolikost Evrope.

- Mišel Barnije nije nužno kandidat koga podržava Francuska. Ne nameravamo da imenujemo Francuza. Ali oni moraju da govore francuski - rekao je neimenovan francuski zvaničnik.

Izvori bliski vanrednom samitu ističu da su i Makron i Merkelova odlučni da istraju u svojim stavovima, i po cenu da dalje pokvare odnose. Makron tu, donekle, nastupa s komotnije pozicije, jer Merkelovoj uskoro ističe mandat.

Ipak, nikada ne treba potceniti snagu Berlina.

Namera je da se dogovor postigne već do sledećeg redovnog samita koji će biti održan 20. i 21. juna, da se ne bi doveo u pitanje kalendar događaja oko imenovanja koji slede na vrhu različitih evropskih institucija. Situacija je, međutim, takva da je teško davati optimističke procene u tom pravcu.

Da nevolja bude veća, sukcesivno do kraja godine moraju da se nađu i zamene za predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, Evropskog parlamenta Antonija Tajanija, predsednika Evropske centralne banke Marija Dragija ili, na primer, šefice evropske diplomatije Federike Mogerini koja je, ujedno, bila i glavni pregovarač za kosovsko pitanje.

PROČITAJTE JOŠ - Liberali najpoželjnija "udavača" u parlamentu

Četiri imena su, kao što je poznato, trenutno u opticaju.

To su, uz Vebera, socijalista Holanđanin Frans Timermans, liberalna Dankinja Margret Vestager i Makronov izbor Francuz Mišel Barnije.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je upozorio da međuinstitucionalni konflikt nikome nije u interesu. Zasada, međutim, niko ne popušta, a jedno od rešenja moglo bi da bude da se ova imena "promešaju" na najvišim funkcijama.