ZAPISI IZ PARIZA: Klađenje

OŠAMUĆENA od silnog udarca, žuta loptica je okrznula nec, cekentula strižući leđa o sajlu, počistila kao portfišom ucakljenu belu traku, raspršila unaokolo mlevenu ciglu, zujnula na puškomet od ispruženog reketa, odskočila između nogu i skupih reklama, još jednom se prućnula u meko jastuče prašnjave podloge, a onda, raspamećena, onako zarotirana, odletela nebu pod oblake i zasela nad Bulonjskom šumom gde će, tu, gore, nad glavama, ostati čitave dve nedelje, odašiljući toplotne fotone.

Mladić s kačketom se na tribinama neprestano vrpolji. Mudro, ispod košulje, manipuliše svojim pametnim telefonom. Iz njega u redovnim intervalima dopiru tanki piskutavi signali, nedovoljno jaki da bi uznemirili bilo koga na terenu, a sasvim jasni da bi samo njemu skrenuli pažnju. Ne aplaudira, ne reaguje na tok meča i ne ispušta spravu iz ruke.

Prilaze mu dvojica redara. Hvataju ga za mišku i učtivo mu pokazuju put van stadiona. Još na stepenicama ga saleće inspektor. Prevrću mu džepove. Na betonski zid ispadaju ključevi, sitnina, papirne maramice, zalutali vijak, kesica bombona za prijatniji zadah i nekoliko sumnjivih hartija. Premeću mu po telefonu. Pronalaze tragove zabranjenog klađenja. Tipovao je na svaki poen, nekoliko sekundi brže od interneta. Obrću se tako silne pare.

Ostatak sveta na tribinama ništa ne primećuje, natukao šešire na čelo, da se zaštiti od one žute loptice što je odskočila i nad zaliscima čuči visoko. Neko presložio novine u zidarski štit. Kačket, kao zaslon i paravan. U hvatu palca i kažiprsta, mešavina sušenog ananasa i badema, da se smire živci. I štric kreme, na nosu.

Jedva razumljivo, kroz dva grica badema, posmatračica mrmolji sa saučesnikom u teniskom spektaklu. U pauzi između svakog poena, najobičnija lična priča u nastavcima, o rođenoj sestri koja se udala za prijateljicu čim je zakon odobrio tu mogućnost, dobija uzbudljiv oblik i kraj. Gemovi garnirani egzotičnim voćem i verbalnom pikanterijom.

Pročitajte još: ZAPISI IZ PARIZA: Jutro u podne

Onog kladioničara, dole, odvodi pozornik.

U areni, borac stegao skiptar i železnom snagom tuče po kugli. Cijuču njeni vazdušni tragovi strujama vrućeg majskog vetra. Mišice nategnute, kao ona sajla na necu. Nadmeću se moderni gladijatori. Slažu setove jedan na drugi i podižu svetski rejting. Pobednika čekaju milioni.

U gledalištu, čim se bura za trenutak stiša, dvojica zaludnih pretresaju visoku politiku. Vreme je evropskih izbora. Prebrojavaju kontinentom evre i krvna zrnca, i najavljuju uzlet populista. Sve će biti bolje kad ne bude kako jeste. I ništa neće valjati, ako se desi ono što kažu da će da bude. Brže od interneta, menjajući stara pravila, zatvorena u samu sebe, Evropa postavlja neke nove granice i, sa tribina, kao posmatrač, kladi se u sopstvene živote.