Salvini, lider narasle desnice

BRISEL

OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

DUGAČAK je spisak evropskih zemalja u kojima buja opcija narasle, krajnje desnice pred aktuelne evropske izbore - Nemačka, Francuska, Italija, Švedska, Danska, Finska. Mnogo ih je, ali njihov glavni nedostatak je razjedinjenost.

Zadatak da ih okupi pre nego glasači počnu da se izjašnjavaju, prvo u četvrtak u Velikoj Britaniji, a zatim svakoga dana do nedelje, kada je izborni dan u većini zemalja EU, na sebe je preuzeo italijanski ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik Saveta ministara, lider "Lige" Mateo Salvini.

U kratkom roku, Salvini se izdigao u nadnacionalnu političku figuru i predstavlja svojevrsnog evropskog lidera suverenista. On je i bio domaćin nedavnom skupu u italijanskoj ekonomskoj prestonici Milanu. To je, u neku ruku, i očekivano, jer se nalazi na vlasti, pa je u stanju da organizuje skupove te veličine. Francuskinja Marin le Pen je shvatila tu logiku i svesno je pristala na sporednu ulogu. Teško bi bilo zamisliti jednu takvu manifestaciju danas u Parizu.

Međutim, cilj im je isti. Da na vlast gde god to mogu u Evropi dovedu, i okupe, populiste desne orijentacije, pa, čak, i šire od toga.

PROČITAJTE JOŠ - Orban: Fides ne podržava Vebera za sledećeg predsednika EK

Zanimljivo je da su evropski krajnji desničari svi odreda donedavno hteli da napuste EU. Situacija se u trenu drastično promenila i sada veliki broj njih žele da ostanu u EU, ali da je reformišu po svom modelu u Evropu suverenih nacija.

Mateo Salvini i Marin le Pen na skupu u Milanu, Foto AP

Marin le Pen je, na prethodnim predsedničkim izborima u Francuskoj dobila mnogo negativnih poena oko namere da ukine evro i vrati franak, i sada tu grešku više ni ona, ni njeni evropski saradnici, ne žele da ponove. Cilj im je da oko svoje ideje okupe što više istomišljenika, a izlazak iz EU ili evrozone, očigledno, nije put ka tome.

Salvini ima vrlo ambicioznu ideju da u EP stvori parlamentarnu grupu koja bi, čak, mogla da bude druga po snazi, posle narodnjaka. Skup u Milanu je bio značajan korak u tom pravcu, ali će to, ipak, biti ekstremno težak zadatak, imajući u vidu različite stavove među populistima.

Svi, s jedne strane, imaju zajedničke neprijatelje kao što su mondijalizam, radikalni islam, imigracija ili briselska birokratija, ali se i ne slažu oko toga kako raspodeliti te iste migrante, kakav odnos imati prema Rusiji ili budžetskoj disciplini.

Zapadni analitičari koji kritikuju populiste primećuju i izostanak s ovih okupljanja mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je poručio da ne želi nikakve dodirne tačke s politikom Marin le Pen. Zaboravlja se, međutim, da je Orbanova stranka Fides, ipak, orijentacije desnog centra, i da Mađari na krajnjem desnom krilu imaju Jobik.

EVROPA NACIJA na čekanju

BEZ obzira na Salvinijevu trenutnu snagu, mnogo je onih koji ističu da će do pravih promena ka stvaranju Evrope nacija doći tek kada, i ako, stranke koje zagovaraju takvu politiku preuzmu vlast u Francuskoj i Nemačkoj.