Rat za krojača nove Evrope

BAUK populizma kruži Evropom. U susret izborima za Evropski parlament, koji se održavaju od 23. do 26. maja, verovatno najveći strah predstavnika evropskog establišmenta jeste mogućnost da populističke stranke ostvare cilj i osvoje trećinu mesta u Evropskom parlamentu, čime bi stekle mogućnost da blokiraju neke od ključnih odluka.

Međutim, bez obzira na to kakav će ishod izbora biti, jedno je izvesno - ni populisti, ili kako ih neki radije zovu - radikalna desnica, niti stranke establišmenta posle njih neće više biti isti. U kampanji je postalo jasno da se evroskeptične stranke pomeraju prema centru i, umesto izlaska svojih zemalja iz EU, počinju da zagovaraju (radikalnu) transformaciju Unije. Ali i da su mejnstrim stranke postale svesne da je status kvo neodrživ, a promene neminovne.

Jedna od tema koje neće značajnije uticati na ishod izbora za Evropski parlament jeste pitanje proširenja. Ova tema u potpunosti je van fokusa u gotovo svim zemljama članicama EU. Među retkim zemljama gde je pitanje proširenja postavljeno jeste Francuska, u kojoj nijedna od relevantnih političkih stranaka nije podržala prijem Srbije u Evropsku uniju.

EVROPSKI lideri moraju da se suoče sa činjenicom da, prema istraživanjima javnog mnjenja, čak 44 odsto žitelja EU smatraju da se Unija ne kreće u dobrom pravcu. Zato, kako je dr Irina Milutinović istakla na konferenciji Instituta za evropske studije posvećenoj predstojećim izborima, predstavnici stranaka establišmenta sada nastoje da se predstave kao kredibilni nosioci promena:

- Oni se oslanjaju na pretpostavku da većina građana nije zadovoljna postojećim stanjem, ali da ne žele da promene vode suverenisti - objasnila je Milutinovićeva. - Francuski predsednik Makron želi da se nametne kao reformator i demotiviše populiste. Međutim, on ne nailazi na podršku od nove liderke nemačke CDU Anegret Kramp-Karenbauer, čime se pokazuje razjedinjenost između ključnih aktera.

Milutinovićeva ukazuje na to da građani koji podržavaju Brisel, pored islamskog radikalizma, najviše strahuju od nacionalizma, čije oličenje vide u suverenistima. Evroskeptici jednako strahuju od terorizma, ali se boje i najezde migranata. Ova dva straha - od nacionalizma i od migracija - predstavljaju, prema Milutinovićevoj, glavnu liniju podela između građana koji podržavaju briselsku EU i zagovornika Evrope nacija.

Na sličan način na koji je nezadovoljstvo građana EU nateralo Makrona da ponudi reformu EU, strah od nacionalizma primorava suvereniste da ublaže retoriku i približe se centru. Najbolji primer za to opet je Francuska, gde se i vodi najveća bitka između evropskog establišmenta oličenog u Makronu i suverenista predvođenih Marin le Pen.

U susret evropskim izborima i boreći se za srca umerenijih birača, Le Penova je "rebrendirala" svoju partiju i naziv Nacionalni front zamenila imenom Nacionalno okupljanje. Izborom naziva koji u Francuskoj ima degolistički prizvuk, Le Penova je još jednom zarila nož u leđa svom ocu, osnivaču stranke Žan-Mari le Penu, ali je, pokazujući da prihvata vrednosti Pete republike, proširila svoju biračku bazu. Zahvaljujući ublažavanju nacionalističke oštrice nekadašnjeg Nacionalnog fronta, ali i slaboj Makronovoj kampanji, Le Penova je uspela da, u poslednjim istraživanjima, izbije na prvo mesto u Francuskoj.

PROMENA imena, međutim, nije samo formalna. Le Penova je, kako je na konferenciji Instituta ukazao profesor Slobodan Zečević, odustala od zahteva za izlazak Francuske iz EU i ukidanje evra. Umesto toga, Nacionalno okupljanje sada insistira na reformi EU, ukidanju Evropske komisije i prenošenju nadležnosti na Evropski savet, odnosno na države članice.

Pročitajte još - IZBORI ZA EP: Hakerski napad izazvao haos u izdavanju glasačkih karata

Približavanje narativa i ukrštanje ideologija vidljivo je i na primeru Danske, gde radikalna desnica gubi podršku, ali pretežno zbog toga što im je trenutno najjača Socijaldemokratska partija izvukla tepih ispod nogu zauzimajući tvrd stav prema migracijama.

Direktor Instituta za evropske studije Miša Đurković ističe stav "špicenkandidata" EPP (Evropske narodne partije) i glavnog pretendenta za mesto novog šefa Evropske komisije Manfreda Vebera, koji se prvi put javno založio za konačan prekid pregovora o priključenju sa Turskom.

Đurković smatra da ove evropske izbore obeležava i pokušaj da se oni predstave kao klasični nacionalni izbori, isticanjem kandidata za predsednika EK koji predvode kampanju i obilaze zemlje članice. Kaže i da je primetno da suverenističke stranke vode izrazito antimigrantsku i proizraelsku kampanju, što pripisuje uticaju Trampovog savetnika Stivena Benona i njegovim vezama sa premijerom Izraela Benjaminom Netanijahuom.

BENON pokušava da stvori jedinstven front evropskih populista i u EU preslika fenomen "Tramp". U tome mu je najbliži saradnik Mateo Salvini, vicepremijer Italije i lider tamošnje desničarske Lige. Ne treba, ipak, zaboraviti da evropski suverenisti nisu jedinstven pokret i da među strankama koje se mogu uvrstiti u ovu grupu postoje i značajne razlike, poput odnosa prema Rusiji.

- Za ishod ovih izbora bitno je i neočekivano učešće Velike Britanije, uprkos "bregzitu", što podiže snagu UKIP Najdžela Feridža i utiče na raspored snaga u Evropskom parlamentu.

Najdžel Feridž,foto Ap

MERKELOVA IZABRALA ZAGREB UMESTO NEMAČKE

Nemačka kancelarka Angela Merkel i kandidat Evropske narodne stranke za budućeg šefa Evropske komisije Manfred Veber u subotu su bili u Zagrebu na predizbornom skupu HDZ-a uoči evropskih izbora, a nemački mediji zamerili su Merkelovoj što je došla u Hrvatsku umesto da učestvuje na stranačkim skupovima kod kuće.

Inostrani mediji kalkulisali su da je među kandidatima za neku visoku funkciju u Evropskoj komisiji i hrvatski premijer, koji je to demantovao. Iako je imala plan da učestvuje na nekoliko predizbornih skupova evropskih narodnjaka, Merkelova je odlučila da dođe samo u Zagreb, gde ju je u sportskoj dvorani "Cibona" dočekao više od 6.000 članova vladajućeg HDZ-a.

(J. K.)

foto Ap

KO SU "ŠPICENKANDIDATI"?

PREMA Đurkovićevim rečima, prvi put otkako postoji, Evropski parlament doneo je odluku da bilo koja grupacija koja sakupi dovoljan broj glasova ima pravo da traži mesto predsednika Evropske komisije, bez obzira na stav država članica. Zbog toga je značajna promocija takozvanih špicenkandidata, odnosno lidera grupacija u EP koji su istaknuti kao kandidati za predsednika Evropske komisije. Najistaknutiji "špicenkandidati", pored Vebera, jesu Frans Timermans (PES), Jan Zahradil (Savez konzervativaca i reformista)...