Da li je bregzit šansa za Srbiju?

LONDON najavljuje da će posle "bregzita" intenzivirati saradnju sa članicama EU, ali i sa drugim državama. Beograd je spreman da odgovori na tu inicijativu i da uhvati priključak, uključujući i oblast ekonomije, a posebno robnu razmenu. Trgovinu već karakteriše činjenica da naša zemlja u Veliku Britaniju izvozi više nego što iz nje uvozi, saznaju "Novosti" u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.

Odlazak Velike Britanije iz EU je svakako događaj bez presedana u evropskoj poratnoj istoriji, jer se prvi put, umesto integrativnog, dešava svojevrsni proces razgradnje. Analitičari ističu da "bregzit" nadvija senku nad Evropu, ne samo zato što je Britanija jedan od njenih temelja i glavnih finansijera.

Razjedinjenje, koje je započeo London, moglo bi da ima i posledice po ulazak država Zapadnog Balkana u EU, kao i na ukupnu politiku proširenja. Ukoliko do njega uopšte dođe, jer je, posle najnovijeg zahteva za odlaganje do 30. juna koji je u Brisel poslala britanska premijerka Tereza Mej, opet pod znakom pitanja. Sve oči su sada uprte u evropske lidere, koji će u sredu, 10. aprila zasedati u sedištu EU u okviru Evropskog saveta, kada treba da odgovore na tu najnoviju londonsku molbu. Mejova je istovremeno obećala da će sprovesti pripreme za evropske izbore i učestvovati u njima u slučaju da britanski parlament do 23. maja ne usvoji sporazum o "bregzitu".

Pročitajte još: Novi datum Londona za izlazak iz EU - 30. jun

Da se spisak "licitiranih" datuma ne iscrpi na tome, pobrinuo se predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, koji, prema izjavama neimenovanih briselskih zvaničnika, planira da od članica EU zatraži "fleksibilno" odlaganje "bregzita" do 12 meseci. Tusk nastoji da učini sve da se izbegne "bregzit" bez dogovora, koji ne bi odgovarao Londonu, ali ni EU, između ostalog i zbog haosa koji bi vrlo verovatno nastao na granicama.

U kabinetu Mejove postoje dva tabora: jedan koji zagovara carinsko partnerstvo sa EU i drugi koji se zalaže za sporazum na principu "maksimalnih olakšica". U Ministarstvu spoljnih poslova Srbije kažu da je naša zemlja spremna da, u skladu sa obostranim interesima, intenzivira ekonomsku saradnju sa Velikom Britanijom.

U prva dva meseca ove godine, spoljnotrgovinska razmena dveju zemalja iznosila je 83,8 miliona evra, od čega je izvoz bio 51, a uvoz, 32,7 miliona evra. Lane je ukupan obim razmene bio 518 miliona evra. Izvezli smo robu u vrednosti 270 miliona evra, a uvezli za 248 miliona.

Na pitanje kolika je srpska dijaspora na Ostrvu, u Odeljenju za saradnju sa Velikom Britanijom kažu da se broj naših ljudi kreće oko 70.000, ali da Ambasada Republike Srbije u Londonu ne raspolaže preciznim podacima o njihovoj brojnosti, nacionalnoj i socijalnoj strukturi.

Rasprave u parlamentu na granici pristojnosti - Foto AP

Britanija je oduvek predstavljala jednu od najpoželjnijih destinacija za naše iseljenike. Većina ih je, u međuvremenu, stekla britansko državljanstvo. U dokumentima Houm ofisa (Ministarstvo vlade zaduženo za imigraciju, bezbednost, red i zakon), navodi se da je srpska zajednica u Velikoj Britaniji najstarija imigraciona grupa sa prostora Balkana. Prvi značajniji talas iseljenika iz Srbije bio je posledica krupnih političkih promena u regionu posle Drugog rata.

- Procenjuje se da je u tom prvom talasu emigracije u Veliku Britaniju otišlo oko 20.000 naših ljudi, uglavnom kao politička emigracija. Usledile su ekonomske migracije šezdesetih, kada se u Britaniju naselilo oko 10.000 naših iseljenika. Kraj 20. veka, obeležen novim sukobima na Balkanu i pratećom ekonomskom krizom, doveo je na Ostrvo novi veliki talas imigranata - mlade ljude koji su se uglavnom nastanjivali u Londonu. I danas, u ovu zemlju emigriraju pretežno mladi, radi školovanja, ili po osnovu ugovora o radu sa velikim kompanijama.

ZOVU NAŠE STRUČNjAKE

Odnos Velike Britanije prema našim građanima je korektan i definisan potrebama za stručnim kadrom, a ne odnosom prema pojedinim nacijama ili verskim grupama. Naši građani koji u toj zemlji borave s radnom dozvolom izjednačeni su u pravu na zapošljavanje sa domaćim stanovništvom, a oni koji su u međuvremenu stekli britansko državljanstvo uživaju sva prava kao i drugi građani Velike Britanije.

BILATERALA

ODNOSI Srbije i Velike Britanije su dobri, mada je, u situaciji preokupiranosti Londona "bregzitom", unekoliko smanjen intenzitet uzajamnih poseta. Uprkos tome, Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, boravila je u Londonu 5. i 6. februara i razgovarala sa ministrom za Evropu Alanom Dankanom.

VIZE BEZ PROMENE

NA pitanje ima li nagoveštaja da će se pravila o izdavanju viza za ulazak u Veliku Britaniju državljanima Srbije promeniti posle "bregzita", u Ministarstvu spoljnih poslova kažu da se to ne očekuje. Britanija ni sada nije članica Šengenskog sporazuma i ne učestvuje u viznoj politici EU. Za sve vrste putnih isprava (diplomatski, službeni i obični) potrebna je britanska viza. Specifičnost britanskog sistema izdavanja viza se ogleda u tome da se za poslove izdavanja viza angažuju privatne firme. Konkretno, za izdavanje viza našim državljanima nadležan je partner u Varšavi, pa proces traje više nedelja. Moguće je, međutim, njegovo ubrzavanje uz dodatno plaćanje.