ZAPISI IZ PARIZA: Kružni tok

ANTOAN je okrenuo volan ulevo, pa udesno, pa ulevo, pa ulevo. Ipak je ostao na pravcu. Ovuda može samo hitro da se prođe. Naglo je prikočio. Branicima se, kao moćnim vazdušnim tamponima, žustro, spreda i otpozadi, kao mnogo puta do sada, poravnao u vrstu. Nije imao kud. Sve bi, nekoga, sa strane, ko na ovo nije navikao, podsećalo na suludu i u isti mah bezbrižnu trku veseljaka na vašarskom autodromu, usmeravanu gumenim odbojnicima, uz veselu graju. Ne i njega. On na to odavno nije obraćao pažnju. Bio je to njegov uobičajeni, svakodnevni saobraćajni ritual.

A ONDA je, sa svoje desne strane, čitavom dužinom, osetio dug i uravnotežen škriput, poput cijuka koji prati trag sveže isturpijanih ženskih noktiju po staklenoj ploči. Retrovizor automobila iz zamišljene susedne trake priljubio se tik uz bok njegove šasije i po njemu nezainteresovano iscrtavao dugu, crnu, beživotnu liniju vozačkog kardiograma, pre nego što se, od trenja, preklopio, žmureći, na to jedno oko, sve do sledeće raskrsnice. Prethodno je glazura njegovog vizira ciketnula do najsitnijih detalja, oponašajući šaru paukove mreže.

PROČITAJTE I: ZAPISI IZ PARIZA: Strah od letenja

Antoan se nije mnogo uzbuđivao. Nije izašao iz automobila. I da je hteo, nije mogao. Nepisana procedura u ovim situacijama je predviđala da se, najpre, kada se za to ukaže povoljna prilika, prestroji desno, pa zatim još jednom desno, pa još jednom, i tako deset puta. Potom, da uz trotoar sačeka svog budućeg slučajnog sabesednika iz susednog automobila, koga mu je sudbina namenila za ovaj dan, a kome prethodno nije zapisao ni registarski broj.

KADA je 1836. godine, pod Lujem Filipom, a po prvobitnom nalogu Napoleona Prvog, posle dugih trideset godina gradnje, konačno završen kružni tok kod Trijumfalne kapije, projektanti onog doba nisu dobacivali do izazova današnje urbane vreve. Obodom trga prečnika 240 metara, danas u desetak paralelnih i imaginarnih automobilskih traka, fijuču, priljubljene jedna uz drugu, moćne automobilske mašine pokušavajući da uhvate dovoljan zalet da bi neopaženo zbrisale u jednu od okolnih dvanaest širokih avenija.

KALDRMOM nisu iscrtane saobraćajne trake, ali su zato estetski ugrađene tamnije kamene kocke koje, u vidu dvanaestokrake zvezde, štrče vrhovima ka putnim pravcima koji se odavde pružaju, u znak pozdrava za srećan put. U gluvo doba, kad nakratko mine gust saobraćaj, pomaljaju se ispod točkova. Teoretski, vozi se najkraćim obimom, ukoliko je putanja duža od sto osamdeset stepeni, a onda se širenjem udesno traži najbezbedniji izlaz. U suprotnom se ne isplati. Pušta se onaj zdesna, taman stigao s pustinjskim vetrom. Ali, samo jedan. Pravilo važi i za onog ko ne zna da broji.

ZBOG udesa se ne zove policija. Po uhodanom pravilu, na kružnom toku kod Trijumfalne kapije vlada čak i svojevrsna pomirljiva eksteritorijalnost osiguravajućih društava. Svaka šteta ovde se po običaju pripisuje podeljenoj odgovornosti, pošto je pravo prvenstva i prolaza tu nemoguće utvrditi. Zato se Antoan i nije mnogo uzrujavao, menjajući trake, jednom rukom lagano pridržavajući volan, dok je drugom već hitro pretraživao po džepovima, tražeći u njima vizitkartu.