ZAPISI IZ PARIZA: Stih

ALA je lep ovaj svet, onde potok, ovde cvet. Moj dobar prijatelj trvrdi da je to, do danas, najtačniji stih u srpskoj književnosti. Pokušavam da ga propustim kroz parisku stvarnost.

Pariz je jedna od najpošumljenijih prestonica Evrope. Gradske vlasti vode brigu o blizu dvesta hiljada stabala. Od tog broja, polovina je uvrštena u špalire duž bulevara i avenija, druga polovina pravi hladovinu u četiri stotine parkova. I na grobljima. Per Lašez, jedno od najluksuznijih grobljanskih šetališa. Još trista hiljada, na oko dve hiljade hektara, utire put u prestonicu kroz istočna i zapadna vrata u Bulonjskoj i Vensenskoj šumi. Dve stotine vrsta stabala čikaju klimatske promene, od tradicionalih lipa, kestena i platana, do košćela, palmi i kineskih krušaka. Na indijskom jorgovanu ćuk.

Svake godine, gradski oci posade novih dve i po hiljade stabala. Od prvog januara do trenutka pisanja ovog teksta, dvesta pedeset šest. Rastu u džinovskim žardinjerama, iznad lavirinta tunela, cevi i podzemnih prolaza. Kod Železničke stanice Sen Lazar, rasad u biljnicima. Prekrstio sam noge na javnoj fotelji u Luksemburškom parku, utonuo u bučnu tišinu ljudskog žamora. Pivo iz limenke. Neke ptice šnjuraju mutnom vodom. Uveseljava ih sopstveni odraz. Seku ga talasom.

Ovde je stvoren izraz urbano drvo. Nema spontani izraz i kao takvo je ušlo u gradsku baštinu. Pet vekova tradicije. Interaktivna karta nepogrešivo otkriva specimen. Uz jedno od njih, pripiti gospodin. Preko pet hiljada Parižana platilo je prošle godine kaznu za uriniranje na javnom mestu. Pa onda tako olakšani, u nastavak šetnje. Nisu jedini.

PROČITAJTE I:ZAPISI IZ PARIZA: Flora

U gradu je prebrojano oko četvrt miliona pasa kućnih ljubimaca i približno toliko mačaka. To će se, izvesno, svideti mom prijatelju. Svakoga božjeg dana, na pariskim trotoarima ostane šesnaest tona psećeg izmeta. To će mu se, svakako, dopasti manje. Oprezan korak, pri pogledu na osmanovsku fasadu.

Fasada se razliva po Seni. Pluta po njoj dosada. Gradske vlasti su obećale da će do 2024. godine omogućiti kupanje u pariskoj žili kucavici. Čišćenje i adaptacija će ih koštati milijardu evra. Ako ispune obećanje. Prestonički fotograf i ronilac na dah Aleksandar Voaje u njoj pliva već godinama. Za svaki slučaj, u pet sati ujuro. I, nikom ništa.

Splav ljuljuškaju uzvodne zlatne škrilje sprane sa zidina odaja Šarla Petog Mudrog. Ne znaju Parižani da li se to meškolji Sena ili Jona. Na stotinak kilometara pred prestonicom, kod Montroa, spajaju se dve reke. Jona sa protokom od 93 kubna metra u sekundi i Sena sa 80. Biće, onda, ipak, da kroz Pariz teče i u Lamanš se između Avra i Onflera uliva ugnjetena Jona.

Nad njom, bašte na terasama, pčelinjaci na krovovima, povrtnjaci u saksijama, neprskano voće u gajbicama oljuštenih kombija. Povrće bez pesticida u rafovima, na bulevaru. Beg suicida. Mig februarskog sunca za dobar dan.

Dobro mi je ovde. Našao sam tu svoj mali mir. Zračak pod kapom nebeskom i kakav-takav hlad. Stih je tačan, epoha pogrešna. Ali, to je već njen problem.