Amerika sa Nemačkom u gasnom klinču

MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA

POSLE neuspešnog diplomatskog pritiska SAD na Nemačku da odustane od projekta “Severni tok 2”, Amerikanci su počeli direktno da prete sankcijama mnogobrojnim nemačkim kompanijama koje učestvuju u postavljanju tog gasovoda. Sve nemačke kompanije koje podržavaju “Severni tok 2” i “Turski tok” dobile su pismo od američkog ambasadora u kojem ih on upozorava da će biti pod sankcijama Vašingtona ako od posla ne odustanu.

Ambasador SAD u Nemačkoj Ričard Grenel preti da će nemačke kompanije koje daju podršku ruskom energetskom sektoru i koje budu učestvovale u bilo kojem takvom projektu da se nađu pod tom “vaspitnom merom”. Grenel objašnjava da ako zbog “Severnog toka 2” i “Turskog toka” tranzit kroz Ukrajinu bude višak, Kijev će izgubiti svoj značaj u sferi energetske bezbednosti i porašće opasnost od Rusije. Preko svog portparola, on je poručio kompanijama da je politički stav SAD jasan. Američki kongres je 11. decembra odobrio tekst rezolucije protesta protiv gradnje “Severnog toka 2”.

Već ranije je ministar spoljnih poslova Nemačke Hajko Mas poručio Amerikancima da se pitanje evropske energetske bezbednosti rešava u Evropi a ne u SAD. U toj polemici, američka ambasada u Nemačkoj je podsetila da je evropski parlament u decembru 2018. godine doneo rezoluciju kojom poziva na zaustavljanje gradnja “Severnog toka 2”, čiji će kapacitet biti 55 milijardi kubika godišnje. Cena tog gasovoda, koji će ići od ruske obale dnom Baltika do Nemačke, iznosi devet i po milijardi evra. U planu je da gasovod proradi do kraja ove godine.

PROČITAJTE I:„Gasprom“ izgradio 300 kilometara gasovoda „Severni tok 2“

Kakva će biti je perspektiva ukrajinskog gasovoda posle isticanja ugovora sa “Gaspromom” 31. decembra 2019. godine, znaće se uskoro. Očekuje se da se 21. januara u Briselu održe pregovori o gasu između Rusije, EU i Ukrajine. Raspravljaće se upravo o dugoročnom tranzitu “plavog goriva” preko Ukrajine.

Iako su svojevremeno u “Gaspromu” govorili da će ukinuti transport gasa kroz Ukrajinu, računice su pokazale da to nije u interesu Moskve. Zbog zainteresovanosti Evropljana za ruski gas, kroz Ukrajinu bi godišnje moglo da se eksportuje i do 40.000 kubika gasa. Ali u Kijevu žele da to bude znatno više, jer na tranzitu zarađuju više od dve milijarde evra. Naravno da će zbog zategnutih odnosa Kijeva i Moskve i pregovori biti komplikovani.

Ričard Grenel/Foto: EPA

“Gasprom” je zanteresovan za novi kratkoročni ili srednjeročni ugovor sa Ukrajinom o tranzitu gasa, dok u Kijevu žele dugoročni ugovor, koji bi im garantovao da će njihova mreža gasovoda biti korišćena na duži period.

IZ OKRUŽENjA JEFTINIJE

ZBOG konflikta sa Moskvom, Ukrajina sada kupuje za svoje potrebe gas od Poljske, Slovačke i Mađarske. Mada sve to zvuči apsurdno, u Kijevu objašnjavaju da je za njih to povoljnija varijanta nego da ga od Moskve kupuju direktno. Na pitanje iz Kijeva kako “Gasprom” može Nemcima da prodaje jeftinije gas, u Moskvi odgovaraju da su to dugoročni partnerski odnosi.