TRAMP NAJAVIO: Moguće vanredno stanje u Americi

U trajanju od 22 dana, delimična blokada vlade SAD, izazvana sporom u Vašingtonu oko zahteva predsednika Donalda Trampa da se gradi zid na granici s Meksikom, po dužini je ne samo premašila svih 18 prethodnih, već i zapretila - vanrednim stanjem. Upravo je to najavio Tramp kako bi obezbedio 5,7 milijardi dolara za zid, bez odobrenja Kongresa, čiji Predstavnički dom kontrolišu demokrate, nevoljne da ispune njegov zahtev.

Prilikom obilaska patrolne stanice na granici u Makalenu u Teksasu, Tramp je rekao da će, ukoliko Kongres ne odobri sredstva za izgradnju zida, "verovatno, skoro bih rekao definitivno" proglasiti vanredno stanje kako bi zaobišao poslanike. Tramp je prethodno napustio sastanak sa demokratama koji nisu želeli da popuste Trampovom predlogu o finansiranju izgradnje zida, tvrdeći da je to "nemoralno bacanje novca poreskih obveznika".

Trampu bi najavljeno proglašenje vanrednog stanja omogućilo da upotrebi sredstva iz vojnog budžeta za izgradnju zida. Neki analitičari ovaj potez smatraju riskantnim po predsednika koji se bori za drugi mandat, iako je plan o izgradnji zida bilo njegovo ključno obećanje tokom predsedničke kampanje 2016. godine. Drugi ,ovaj potez šefa Bele kuće, kakav se preduzima u ratnom stanju, ili situacijama pretnje po nacionalnu bezbednost, smatraju pravno problematičnim. Šef Bele kuće to poriče.

- Imam apsolutno pravo da proglasim vanredno stanje! - saopštio je Tramp.

U međuvremenu, Tramp odbija da potpiše zakon za finansiranje i ponovno otvaranje vlade, zbog čega oko 80.000 federalnih službenika ne prima platu. Zbog delimične blokade je bez finansiranja četvrtina vlade - 15 ministarstava, među njima poljoprivrede, domovinske bezbednosti, saobraćaja, pravde, kao i Stejt department.

Zatvoreni su nacionalni parkovi i muzeji, na primer muzej "Smitsonijan" u Vašingtonu. U prestonici ne radi čak ni Nacionalni zoološki vrt. Skoro svim radnicima u NASA je rečeno da ne dolaze na posao, kao i većini u poreskoj službi koja u ovo vreme obrađuje povraćaj poreza i druge slučajeve vraćanja novca.

foto Epa

Istovremeno, oko 420.000 federalnih radnika čiji je posao od suštinskog značaja sada radi - bez plate. Među njima je Federalni istražni biro.

Zbog delimične blokade rada vlade SAD, američki predsednik otkazao je i učešće na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u Švajcarskoj, gde je prvobitno planirao da putuje kasnije ovog meseca.

Prethodna najduža blokada vlade je trajala 21. dan i završena je 6. januara 1996. godine. Predsednik američke Centralne banke Džerom Pauel je poručio ovog puta da će, ukoliko vlada ostane zatvorena na duži period, to negativno uticati na najveću svetsku ekonomiju.

foto Epa

MAKRON SLEDI DONALDA

Pored šefa Bele kuće Donalda Trampa, ni predsednik Francuske Emanuel Makron neće učestvovati na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Razlog za otkazivanje leži u prenatrpanom rasporedu obaveza francuskog predsednika, navode u Jelisejskoj palati, dok mediji navode da to može imati veze možda i sa protestom "žutih prsluka" i predstojećom javnom raspravom o radu državnih institucija i demokratiji.

TRPE I GRADOVI

Trpe i gradovi čije su privrede povezane za federalne službe. Takav je Hantsvil u Alabami, u kojem ima dosta federalnih agencija - hoteli i restorani su prazni pošto zaposleni u vladi iz drugih gradova ne dolaze na posao.