Oružje zvecka zbog Tajvana

GOVOR predsednika Kine Si Đinpinga povodom obeležavanja 40-godišnjice odluke Pekinga o Tajvanu odjeknuo je snažno ne samo u Pekingu, već i u Tajpeju i Vašingtonu. Poruka Sija da Kina teži mirnom ujedinjenju sa Tajvanom, dok zadržava pravo upotrebe sile, na separatističkom ostrvu dočekana je podsećanjem predsednice Cai Ing Ven da Peking mora da prihvati činjenicu da postoji Republika Tajvan. Na sve to je novi privremeni američki ministar odbrane SAD Patrik Šehenen, već prvog dana na novoj funkciji, konstatovao da bi Kina trebalo da bude jedno od glavnih pitanja Pentagona.

Pročitajte još: Si Đinping: Niko ne može da promeni činjenicu da je Tajvan deo Kine

U punom jeku trgovinskog rata sa Vašingtonom, kineski predsednik je kategorično tvrdio da niko ne može da promeni činjenicu da je Tajvan deo Kine, i da je strano mešanje neprihvatljivo. Si je, rešen da okonča 70 godina dug spor kontinentalne Kine i Tajvana, nagovestio da dve strane ulaze u "duboke demokratske konsultacije" i da rade na ujedinjenju, nazvavši to neizbežnim uslovom obnove kineske nacije.

Sa ostrva udaljenog svega 160 kilometara od kontinenta najmnogoljudnije zemlje, samo nekoliko sati kasnije stigao je negativni eho. Predsednica Cai je odbacila poziv na ujedinjenje po sistemu "jedna zemlja, dva sistema", kakav je svojevremeno primenjen između Pekinga i Hongkonga. Ona smatra da pregovori vlasti sa dve strane Tajvanskog moreuza moraju da se odvijaju na nivou kontakata dveju vlada.

Pročitajte još:FRANCUZI INSPIRISALI TAJVANCE: “Žuti prsluci” na dalekom istoku traže niže poreze

Si je u govoru održanom u znak sećanja na poruku koju su vlasti Pekinga uputile sunarodnicima na Tajvanu 1. januara 1979. godine, objavljujući kraj, dotad redovnih, artiljerijskih napada na ostrvo, poručio da Kinez neće tući Kineza. Istovremeno je, međutim, upozorio da Peking ipak zadržava opciju primene sile:

- Kina mora da bude ujedinjena... Mi ne obećavamo da ćemo odustati od upotrebe sile i zadržati opciju preduzimanja svih neophodnih mera - saopštio je Si.

Ovu poruku Vašington je, kako navode američki mediji, protumačio kao direktnu poruku SAD, koje, kao neformalni saveznici Tajvana, snabdevaju ovo ostrvo oružjem. Ta pomoć se, štaviše, pojačala tokom administracije aktuelnog stanara Bele kuće Donalda Trampa, koji otvoreno pokazuje podršku Tajpeju pojačanom prodajom oružja i raspoređivanjem američkih ratnih brodova u okolnim vodama.

Američki vojni sporazumi sa Tajvanom pružili su znatnu podršku nezavisnosti ostrva po okončanju kineskog građanskog rata 1949. godine. Kina, međutim, Tajvan smatra svojom teritorijom. Posebnu opasnost sukobu oko Tajvana daje činjenica da je 200 kilometara širok Tajvanski moreuz jedno od najmilitarizovanijih zona u svetu.

NEPRIZNATI

Po Ustavu NR Kine Tajvan je jedna od 23 kineske pokrajine, iako Tajvanom ne upravlja administrativno Peking. Tajvanom i ostrvima njegovog arhipelaga upravlja nepriznata republika Kina. Tajvan je priznalo dvadesetak uglavnom siromašnih država Afrike i Centralne Amerike, a od evropskih zemalja samo Vatikan. Prema Rezoluciji Generalne skupštine UN o jednom entitetu, NR Kina je 1971. godine postala jedini legitimni predstavnik Kine i Tajvana u UN.