ZAPISI IZ PARIZA: Flora

NA klupi od crvene kože, sa stopalima na oblacima u bež mozaiku, sedi i kaficu ispija pevač i kompozitor Alen Šamfor. Nad glavom mu lebdi violinski ključ.

Ispred njega, zamišljeno, s hrpom nesloženih spisa u dugom pamćenju, prolazi pisac Frederik Begbede. Baš onomad, svratila Sindi Kraford s kćerkom Kajom Gerber. Lepa, kao mama. Sindi, još od prvog puta kada je ovde došla, sama ustaje da plati i redovno se javi kasirki, a kelnere doziva po imenu.

Glumac Vansen Lendon, u potrazi za tačnim izrazom lica, tu svraća bar tri puta nedeljno. Dvaput mesečno, eto i Žan-Pola Belmonda. Dolaze slikari, modni kreatori, političari, običan svet. Neki su se toliko odomaćili da im se na sto spušta piće bez narudžbine.

BOŽA Maljković svraćao da doručkuje. Sledeći put će doći na večeru. Juče baš na ručku bio francuski ministar. Ovde se dodeljuju književne nagrade, stvaraju umetnički pokreti, vode kružoci i filozofske debate za koje se ne zna da li one inspirišu prostor ili prostor njih. Za ovim stolovima su se pisali zakoni. Knjige. Pisma. Razglednice. Himne. Manifesti. Poslovni ugovori. Scenarija za filmove. Ljubavne izjave. I poruke za rastanak, iz Pariza, odakle je to najlepše.

PROČITAJTE I: Zapisi iz Pariza: (Ne)uobičajeno

U vazduhu krem, sa mirisom socijalne pravde. Tu dolaze oni koji u dvorcima kisele kupus i levica koja jede kavijar. Svraćaju i krunisane glave, telohranitelji, turisti sa sve četiri strane sveta. Svima jednak tretman. Pola terase ne može da se zakupi.

JUTRO u "Flori" započinje u pola osam, kafom i kroasanom, u ovo zimsko doba kad sunce još nije potpuno zaselo pod kapom pariskom. Stalni gosti dođu i ranije, pa sa krupnim naslovima na tek kupljenim novinama pod miškom, posmatraju kelnere koji ih svejedno uslužuju postavljajući stolove, dok ulice još odišu prosutom svežinom iz creva polivača.

Puši se čokolada, hrska hleb. Turisti posle pobrkanih vremenskih zona ne znaju da li će na doručak, ručak ili večeru, pa u devet sati ujutro naručuju supu s lukom i dimljeni losos. Francuzi na ručak dolaze oko jedan, na topljeni velški sir sa pivom, specijalitet kuće bez klasične kuhinje. Po podne, oko četiri, stižu tek probuđeni pisci i gospođe na čaj i krem od žutog fila s krhkom karamelisanom korom. U šest, u čaše uskog grla slivaju se aperitivi. Toče se šampanjac, belo vino i koktel "vaniti fer". Veče, uz onaj kavijar, protiče lagano.

DOK se peo na sprat ove kafane, Žan-Pol Sartr je svojevremeno sakupljao opuške i ostacima duvana zavijao svoju cigaretu uz koju bi jednu kafu ispijao čitavog dana. Apoliner je ovde držao svoju redakciju. Tu su se upoznali Andre Breton i Luj Aragon.

U kafe Srbina Miroslava Šiljegovića na bulevaru Sen Žermen, pod art deko lusterima, svraćali su, pisali, razgovarali i dane provodili Alber Kami, Pikaso, Marsel Karne, Prever, Trocki, Andre Malro, Simon de Bovoar, Žilijet Greko, Hemingvej, Žak Tati, Roman Polanski, Brižit Bardo, Alen Delon, Simon Sinjore, Iv Montan, Iv Sen Loren, Pako Raban, Salvador Dali, Alberto Đakometi, Džejn Fonda, Ketrin Denev, Džoni Dep, Džek Nikolson, Al Paćino, Paolo Koeljo, Fransis Ford Kopola. Sonja Rikel je jedno vreme imala svoj redovno rezervisani sto u pola dva, a Serž Genzbur tu pio dupli rikar.

I, tako, "Florom", teku pariski dani.