POVODOM SMRTI LORDA EŠDAUNA: Voleo Srbe, rušio Srpsku

U JEKU kampanje antisrpske medijske mašinerije s početka devedesetih, prvi političar sa Zapada koji je došao u ratom ophrvanu Bosnu bio je Pedi Ešdaun. Britanski lord i parlamentarac Liberalne partije došao je u Krajinu i obišao tzv. koncentracione logore pod kontrolom Vojske Republike Srpske i šokirao svetsku javnost kada je rekao da nije reč o fabrikama smrti poput Hitlerovih, kako su to tada lansirali svetski propagandni spin-doktori, već o malo strožim zatvorima.

Optimizam srpske strane da među velikim silama još ima poštenih i objektivnih političara naglo je nakvasao, ali to je bilo kratkog daha. Britancima je odmah postalo jasno da odlazeći i u tom trenutku periferni parlamentarac može da se odmetne i da plan za krvavi raspad SFRJ preti da se zakomplikuje. Ponovo su počeli da računaju na otpisanog Pedija. Nakon rata angažovali su ga kao diplomatu i poslali na dužnost visokog predstavnika u BiH, kako se birokratski naziva protektor u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici.

Pročitajte još: PREMINUO PEDI EŠDAUN: Čovek koji je smenio najveći broj zvaničnika u RS; Milošević tvrdio da je tesno sarađivao sa OVK

Ratni optimizam Srba da Britanac može biti objektivan, Ešdaun je hranio i svojim javnim, ali i privatnim nastupima. Trudio se da ostavi utisak realnog i časnog čoveka. Za vreme mog dopisnikovanja u Sarajevu od 2002. do 2009, nekoliko puta sam imao priliku da radim intervjue, ali i da se privatno družim sa lordom Pedijem. Nijednom se nismo sreli a da prenaglašeno nije veličao Srbe, Srbiju i Srpsku. “Jedini veliki narod na ovim prostorima” bila je uobičajena krilatica naših ćaskanja, kao i divljenje našoj naciji. Ipak, u zvaničnim intervjuima zauzimao je “objektivniji”, prozapadni stav.

Vrhunac zbunjujućeg Ešadunovog delovanja bila je večera za srpske novinare i urednike. Te 2003. Pedi nas je pozvao u svoju rezidenciju u Sarajevu gde je hranu pripremila njegova supruga Džejn. Uz izbor najboljih srpsko-crnogorskih vina i rakija ponovo je krenuo performans o njegovom uvažavanju i poštovanju Srba. Neke nacionalističke rečenice bi teško mogao da smisli i Vojislav Šešelj. Posle žestoke srpske pijanke, niko od kolega nije mogao ni da pomisli da “brat Pedi” nije na našoj strani.

Da je reč o predstavi po makijavelističkoj paroli “cilj opravdava sredstvo” ubrzo je postalo jasno. Privatno sam se sreo sa kolegom iz Hrvatske, koji je u Sarajevu takođe provodio dopisničke dane. Rekao mi je da Srbi i Bošnjaci nemaju šanse, jer je sa kolegama iz “lijepe njihove” bio na večeri kod Ešdauna na kojoj je domaćin jasno stavio do znanja da se jedino divi Hrvatima. Isto je bilo i sa Bošnjacima.

Pročitajte još: ZAHTEV EŠDAUNA: Srbima iz BiH "blokirajte" pasoše Srbije

A, onda je krenuo u akciju. Kao deo njegovih najvažnijih dostignuća je pokazna vežba - kada je stavio na desetine najvažnijih Srba iz RS na crne liste EU i SAD. Potom je u aprilu 2003. primorao Mirka Šarovića na ostavku zbog izmišljene afere “Orao”, prema kojoj je propala bijeljinska fabrika navodno prodavala delove armiji Sadama Huseina u Iraku.

Uspeo je “ubeđivanjem” da pronađe one koji bi javno u direktnom televizijskom prenosu pročitali njegovu izdiktiranu poruku o zločinu u Srebrenici, sa posebnim osvrtom na broj stradalih, kako bi se i ova tragična propagandna epizoda zacementirala po scenariju iz zapadnih kuhinja. Njegovi srpski spikeri su bili i statisti u ukidanju Vojske Srpske, čak se nisu ni namrštili na odgovor na novinarsko pitanje šta će da rade srpski predstavnici bez vojske, dok je on šarmantno, britanski, imperijalno, pobednički odgovorio: “Mogu da raspoređuju vatrogasce”. Možda se na tome ne bi ni zaustavio da se iz nacionalnog nezadovoljstva nije osnažio Milorad Dodik i poručio: “Dosta je!” Lord Pedi je otišao i koristio svaku priliku da stane na stranu srpskih protivnika u regionu. Neka ti je prosto. Zahvaljujući tvom činjenju, u mom narodu će neko biti lord Pedi Ešdaun, a neko ostati britanska humanitarka - mis Adelina Paulina Irbi!