Amerika spremna za dvoboj

IME predsednika SAD Donalda Trampa neće se naći na glasačkim listićima u utorak, 6. novembra, kada Amerikanci izlaze na birališta kako bi izabrali predstavnike u oba doma Kongresa, guvernere, poslanike saveznih država i druge lokalne vlasti. Ali, od ovog glasanja na polovini Trampovog mandata umnogome zavisi da li njujorški tajkun može da računa da će provesti samo četiri ili ukupno osam godina na najprestižnijoj vašingtonskoj adresi.

Zalog je veliki, a ovakvi pritisci prestoničkog establišmenta na predsednika ne pamte se u istoriji Bele kuće. Trenutno Trampova republikanska partija kontroliše oba doma Kongresa i drži oko dve trećine guvernerskih pozicija u SAD. Međutim, istorija glasanja u SAD govori da predsednikova stranka obično na polovini njegovog mandata gubi fotelje. U ovom slučaju to bi moglo da vodi tektonskom potresu u Vašingtonu.

Jer, ukoliko bi demokrate osvojile samo jedan dom Kongresa, sve što su do sada činili protiv Trampa, od istrage o njegovom navodnom šurovanju sa Rusima do zdravstvene reforme, mogli bi uspešnije da sprovedu. Politički život u Vašingtonu time bi bio često blokiran, mada ni do sada Trampu nije išlo glatko.

DEMOKRATE, međutim, ne mogu da računaju da se Tramp, koji je od ulaska u Belu kuću na stalnoj meti liberalnih medija, “smučio” biračima. Njih čeka teška bitka u Kongresu. Pošto je mandat kongresmena dve godine, u predstavničkom domu otvara se trka za svih 435 mesta. Demokratama je potrebno da osvoje dodatnih 24 da bi imali većinu.

Pročitajte još - SAD motre na znake stranog mešanja u izbore za Kongres

Što se Senata tiče, od 100 senatora, čiji mandat traje šest godina, na ovim izborima bira se 35. Iako je demokratama potrebno da “preotmu” od republikanaca samo tri fotelje u Senatu, nije izvesno da će uspeti da osvoje senatsku većinu.

Ništa manje nije važna bitka za guvernere, jer oni kontrolišu budžet i primenjuju zakone u američkim državama. Republikanci trenutno kontrolišu 33 od 50 guvernerskih fotelja i dve trećine zakonodavnih tela. Izbori se otvaraju za 36 guvernerskih mesta.

Ključne bitke za guvernere, inače, vodiće se u državama gde živi dosta naših sunarodnika - Ohaju, Mičigenu, Pensilvaniji - kao i na Floridi. Jer, ovo su države koje ne glasaju uvek za jednu od partija. Guverneri u ovim državama biće značajni za mobilizaciju partijskih aktivista i sakupljanje novca za predsedničku trku 2020. godine.

IZVESNO je, međutim, da će rezultat izbora umnogome uobličiti američku politiku u naredne dve godine. Ukoliko republikanci učvrste vlast u Kongresu, Tramp će lakše sprovoditi svoju politiku, od izgradnje zida prema Meksiku, preko poreskih rezova, do odnosa s Kinom i Rusijom.

U suprotnom se može očekivati da demokrate sistematski “ubijaju” sve republikanske inicijative u kongresnom zdanju na Kapitol hilu, ali i da se obruše na predsednika detaljnom istragom optužbi koje već iznose protiv Trampa. Za Ameriku je raspored snaga u Kongresu bitan i zbog toga što će oni koji budu dominirali imati glavnu reč u značajnom redefinisanju izbornih okruga 2021.

Pročitajte još - Kakve su šanse demokrata na američkim izborima za Kongres

Sve ovo govori zbog čega se predsednik SAD uoči izbora koncentrisao na teme koje najviše pogađaju birače - ekonomiju i migrante, a demokrate na - njegov opoziv. Američka ekonomija ide na ruku Trampu, jer je u usponu. Tramp se hvali zaslugama za smanjenje nezaposlenosti i porast plata, iako su rezovi u taksama korporacijama podigli deficit države.

Migracije su ostale u centru pažnje, kao prelomna tačka. Demokrate insistiraju na Trampovoj odluci da odvoji decu izbeglica od roditelja, nadajući se da će to odbiti posebno mlađe i ženske glasače od “nehumanog” predsednika. Sam predsednik igra na kartu odbrane Amerike i svih njenih vrednosti od nelegalnih useljenika.