Otvorena tajna Frankova arhiva

SPECIJALNO ZA "NOVOSTI": BARSELONA

OTVARANjE tajnih vojnih arhiva starijih od 50 godina potvrdilo je ono što je bilo javna tajna - da je Frankov režim imao razgranatu špijunsku mrežu, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, da su mnogi ljudi bili praćeni i prisluškivani i da su nadležne civilne i vojne službe bile sasvim u funkciji režima.

To je osnovni utisak posle otvaranja 1.022 kutije sa tajnim dokumentima, smeštenim u Generalnom vojnom arhivu u Avili. Margarita Robles, ministarka odbrane, odobrila je otvaranje kutija u kojima je na hiljade dokumenata sa kojih je sada skinuta etiketa "tajna". Još uvek postoje brojne restrikcije, ali novinari madridskog dnevnika "Pais" dobili su dozvole da zarone u more dokumenata.

Pročitajte još: Madrid: Protest protiv sahrane Frankovih ostataka u katedrali

ONO što je do sada objavljeno obuhvata, uglavnom, period od kraja Drugog svetskog rata do 1968. godine. Potvrđeno je prisluškivanje intelektualaca, "sumnjivih elemenata", "crvenih emigranata" i posebno studenata koji su 1968. postali glavna opasnost režimu. Prisluškivani intelektualci označeni su kao "prokomunisti i socijalisti".

Iz 1959. godine je dokument koji svedoči o papi Jovanu 13. koji "ne gleda sa simpatijama na aktuelni režim u Španiji". Saznaje se i o specijalnoj jedinici koja je imala zadatak da ometa emitovanje programa "Nezavisnog radija Španije" čije je sedište bilo u Bukureštu. Razgranata mreža špijuna u Francuskoj "brinula" je svakodnevno o 98.000 izbeglica koji su posle Građanskog rata utočište našli u susednoj zemlji.

OSIM o internim pitanjima, deo dokumenata odnosi se na spoljnopolitičke aktivnosti. Iz 1947. je dokument o nameri Vašingtona da umesto dotadašnje izolacije Španiju pretvori u saveznika, naravno ne baš iz čisto altruističkih razloga. Franko je još 1948. dozvolio američkim oficirima i vojnicima raspoređenim u Evropi ulazak u Španiju bez pasoša. Američka vlada je 1951. zatražila pet španskih luka za svoje brodove, svakako ne samo trgovačke. Posle dve godine pregovora 1953. Amerikancima je dozvoljen ulazak u tri vazdušne baze i jednu luku. Bez potvrde je dokument iz januara 1956. u kome se navodi da je Španija dala saglasnost SAD za depozit nuklearnih bombi u San Pablu (Sevilja).

Protest u Madridu protiv sahrane Frankovih ostataka u katedrali Almudena, 25. oktobar 2018. - Foto AP

Frankov režim je bio opsednut masonima, o kojima je 1971. sačinjen dosije, sa spiskom svih članova. Otvaranje dokumenata otkriva i postojanje organizacije koja je pomagala nacistima da se sklone, posebno u Južnu Ameriku. Kao glavni čovek, sa sedištem u Rimu, označen je izvesni Vili Frijede, bivši oficir nemačke vojske. Tu su i brojni dokumenti o ETA i zabrinutost režima zbog podrške koju crkva u Baskiji daje terorističkoj organizaciji, kao i sumnja da iza prvih akcija ETA - slanja eksplozivnih paketa - stoji "ruski rukopis".

Pročitajte još: SELE DIKTATORA: Franko dobija novi grob

PLAŠIO SE VETA U NATO

IZ dokumenata se saznaje da je Franko još polovinom pedesetih godina hteo da Španiju uvede u NATO. Nije, međutim, tražio formalni prijem - zbog straha od veta nekih članica.