Solsberi i zakoni fizike

Britanski tužioci objavili su imena dvojice osumnjičenih ruskih državljana koji se terete za napad u Solsberiju. Premijerka Tereza Mej odmah je izjavila da se radi o pripadnicima ruske vojne obaveštajne službe GRU. Umesto da nove informacije bace dodatno svetlo na slučaj koji je ionako bio na granici grotesknog, one su ga učinile samo još konfuznijim

Nema sumnje da je Ruska Federacija sposobna da izvede napad hemijskim oružjem poput onog u engleskom gradiću Solsberi kada su bivši rusko-britanski dvostruki agent Sergej Skripalj i njegova kćer Julija jedva pretekli, iako su bili izloženi jednoj od najsmrtonosnijih supstanci na svetu. Sve države su u stanju da to učine, a većina njih, uključujući i Britaniju, to su u nekom trenutku svoje istorije i učinile. Način na koji je britanski establišment od samog početka, 4. marta ove godine, predstavljao „Slučaj Skripalj“ je, međutim, uvek bio više politički, nego policijsko-forenzički, više zasnovan na interesima i željama, nego na stvarnim dokazima i logici. Po britanskim vlastima, nedvosmisleno se radilo o varvarskom i bezobzirnom napadu Kremlja na izdajnika koji je pod zaštitom britanske krune. Rusiji, pored Britanije jedinoj strani zaista zainteresovanoj da se otkrije istina (i to ne samo zbog toga što je stavljena na stub srama već i zato što su Skripalji još njeni državljani), sistematski su zatvarana sva vrata i odbijane ponude za saradnju u istrazi, a sumnje u zvanični narativ su na Zapadu odbacivane kao puki pokušaji zataškavanja.

Najnoviji razvoj u ovom zamešateljstvu, odluka britanskih vlasti 5. septembra da objave imena i fotografije dvojice osumnjičenih za ovaj napad, potpuno je u skladu s prethodnim smernicama koje su vodile zapadni narativ. Dok su istražitelji bili vrlo pažljivi u iznošenju podataka i optužbi, vlasti oličene pre svega u premijerki Terezi Mej, i državnom sekretaru za bezbednost u Ministarstvu unutrašnjih poslova Benu Volasu, bile su mnogo manje rezervisane optužujući direktno predsednika Rusije Vladimira Putina. Šef antiterorističke jedinice londonske policije Nil Basu, koji vodi slučaj, identifikovao je dvojicu osumnjičenih na konferenciji za novinare, predstavio javnosti snimke sa sigurnosnih kamera na kojima se oni vide, kao i detaljan opis njihovog kretanja od Rusije do Britanije i nazad. Basu je rekao da su Aleksandar Petrov i Ruslan Boširov „po radnoj hipotezi“ prokrijumčarili hemijski otrov „novičok“, upotrebljen u napadu, iz Rusije. Policija javnosti o dvojici osumnjičenih, dakle, nije dala nikakve druge informacije osim imena koja koriste, nacionalnosti i godina. Kada je upitan da li postoje ikakvi dokazi da su ljudi sa snimaka operativci ruske državne službe, Basu je odgovorio „ne“. Iako antiteroristička jedinica koja vodi slučaj nema nikakve dokaze, to ne sprečava premijerku Mej da u parlamentu izjavi da se radi o agentima vojne obaveštajne službe GRU, niti Volasu da ode dalje i od Mejove i za zločin okrivi Putina. „Ne mislim da iko ikada može reći da Putin ne kontroliše svoju državu. GRU, nema sumnje, nije odmetnuta organizacija, nego se njome upravlja iz ruskog Generalštaba i Ministarstva odbrane, a preko toga iz Kremlja i predsednikovog kabineta.“

RUŠENjE PAULIJEVOG PRINCIPA

Iako je nobelovac Volfgang Pauli još 1925. formulisao princip u kvantnoj mehanici po kojem (uprošćeno rečeno) dva tela ne mogu zauzimati isti prostor u isto vreme, britanska premijerka, njeni zvaničnici, obaveštajci i policajci veruju (ili samo žele da ubede ostatak sveta u to) da su ruska nauka i tehnologija toliko uznapredovale da svojim agentima omogućavaju i ovo čudo. Dugogodišnji britanski diplomata, bivši ambasador ove zemlje u Uzbekistanu Krejg Marej pozabavio se na svom blogu ovim fenomenom: „Snimci sigurnosnih kamera koje je danas objavio Skotland jard navodno prikazuju Aleksandra Petrova i Ruslana Boširova na istom mestu na aerodromu Getvik u istoj sekundi – u 16:22:43 2. marta 2018. Primetićete da se ni na jednoj fotografiji ne vidi kako jedan prati drugoga u razmaku manjem od jedne sekunde. Ne postoji fizički moguće objašnjenje za ovo. Iza svakog od njih se može videti udaljenost od deset jardi (nešto manje od deset metara), i nikoga nema iza njih. Obojica su fotografisana na istom mestu u isto vreme. Jedina moguća objašnjenja su da se jedan od njih kreće brže nego što Usein Bolt trči, ili da je Skotland jard objavio doterane fotografije sa sigurnosnih kamera.“ Marej, ipak, priznaje da postoji i treća mogućnost, premda mnogo manje verovatna od druge pomenute. „Treća logična mogućnost je da fotografije nisu sa istog mesta i da njih dvojica prolaze kroz dva različita, ali potpuno identična prolaza. Problem s tim je ekstremni sinhronizam. Sa snimaka se vidi da su prolazi zatvoreni i vrlo dugački, te da se u njih mora ući sa različitih ulaza. Zbog toga je neverovatno da su u istoj sekundi bili na istoj tački prolaza“, naveo je on. Na ovo su reagovali njegovi mnogobrojni čitaoci s bogatim iskustvom sa aerodroma Getvik a koji tvrde da je ovako nešto praktično nemoguće čak i u vreme kada nema gužve na aerodromu i kada se ne mora čekati red ni na pasoškoj kontroli, niti na ulazu u prolaze, te da tih „idealnih uslova“ svakako nema u 16:22.

Zakonima fizike (a i logike) u izvesnoj meri protivreči i vremenski sled događaja koji je objavila policija, a preneo „Bi-Bi-Si“. Po njima, Skripalji su u nedelju 4. marta napustili kuću u 9:15 i njihovo vozilo snimile su bezbednosne kamere na tri različite lokacije u Solsberiju. Pošto ne postoje snimci njihovog povratka u kuću, do sada se pretpostavljalo da su poslednji put kvaku na vratima (gde je navodno postavljen otrov) dotakli oko 9 sati ujutro. Sada pak policija tvrdi da su ruski agenti u Solsberi stigli tek u 11:48, što znači da nisu mogli da stave otrov na vrata pre 12 časova. S obzirom na to da su Skripalji tri puta snimljeni pri odlasku, a da su navodne ubice snimljene u više navrata, malo je verovatno da su se Sergej i Julija vraćali kući pre nego što su ponovo viđeni u 13:30, nakon čega nema nikakvih nepoznanica u vezi s njihovim kretanjem sve do hospitalizacije. Sve i da su se vraćali kući, opet postoji problem, jer su otrovom najkasnije mogli biti kontaminirani u 13:15 časova, što znači da je najduži vremenski period od postavljanja otrova do kontaminacije mogao biti sat i petnaest minuta. Britanske vlasti su, međutim, ranije objašnjavale da su Sergej i Julija preživeli napad agensom deset puta otrovnijim od nervnog gasa „VX“, jer je on tokom noći oslabio. Ovo se ne uklapa u najnoviju verziju događaja.

ŠPIJUNIRAJ MUŠKI

Čak i da su ovi ruski agenti bili toliko vešti da budu u isto vreme na istom mestu ili da s hirurškom preciznošću marša na Paradi pobede u Moskvi prođu kroz prolaze na aerodromu, ostaju segmenti priče koji je čine krajnje čudnovatom. Bivši oficir britanske vojske i stručnjak za bezbednost Čarls Šubridž ukazuje da su navodno visokoobučeni agenti uradili izuzetno loš posao u prikrivanju tragova. „Vrlo je čudno da su ti ljudi ostavili nešto što apsolutno deluje kao vrlo nemaran sled dokaza, osmišljen da neizbežno dovede do zaključaka koje su policija i vlasti doneli. Drugim rečima, da okrivi Rusiju. Počinjen je ogroman broj grešaka, ako se radi o greškama“, rekao je ovaj stručnjak. Prema britanskim istražnim organima, dvojica osumnjičenih su u Britaniju doputovali iz Moskve, ostavili tragove otrova korišćenog u napadu u hotelskoj sobi u kojoj su boravili, dozvolili da u dva navrata budu snimljeni bezbednosnim kamerama u Solsberiju, uključujući i na dan napada, i otputovali direktno nazad u rusku prestonicu.

Krajnje je nelogično da bi dvojica vrhunskih ruskih agenata (pretpostavljamo da Putinov GRU ne bi slao amatere da obave ovako ozbiljan posao) u London putovala direktno iz Moskve, a ne, recimo, iz Helsinkija pretvarajući se da su homoseksualni par koji ide na medeni mesec. I to pod uslovom da su zaista morali da putuju zajedno, a ne odvojeno, što bi bilo razumno. U najmanju ruku je čudan i njihov izbor vrlo opasnog i nepraktičnog hemijskog oružja na kojem kao da piše „Made in Russia“, a koje se pritom pokazalo kao potpuno neefikasno za ubijanje. Od vrhunskih agenata se ne bi očekivalo ni da, pošto su smrtonosni otrov postavili na kvaku od ulaznih vrata u kuću Skripalja i uverili se da je njihova meta kontaminirana, oružje bace u parkić gde će ga dva meseca posle ubistva naći par narkomana.

Na kraju, najčudniji je izbor lažnog identiteta ove dvojice vrlih agenata. Ako je tačna tvrdnja britanskih vlasti da su Aleksandar Petrov i Ruslan Boširov lažni identiteti, zašto su ova dvojica izabrali baš da budu ruski državljani, a ne Ukrajinci ili državljani neke druge bliske zemlje čiji je izgovor engleskog sličan ruskom akcentu? Takođe, ako britanske vlasti ne znaju njihov pravi identitet, kako znaju da se radi o agentima GRU?

Postavlja se i pitanje motiva, često najnezgodnije u krivičnoj istrazi, a na koje niko do sada nije dao adekvatan odgovor. Istina je da ljudi rade najčudnije stvari iz najčudnijih razloga, ali GRU i ruska vlast su dve organizacije koje, logično, deluju racionalno i u skladu s nekakvim ciljevima. Objašnjenje britanske premijerke je da su Putin i Rusija želeli da pošalju signal svojim građanima koji žive na Zapadu da ni slučajno ne učine nešto poput Skripalja. Ta poruka u ovom slučaju doslovce glasi: „Mi smo spremni da se potpuno obrukamo i uništimo svoju reputaciju da bismo eliminisali nasumično izabranog dvostrukog agenta koji nam više ne predstavlja apsolutno nikakvu pretnju.“ A ta poruka mora biti poslata baš nedelju dana pred predsedničke izbore na kojim je glavni favorit Vladimir Putin, i tri meseca pred početak Svetskog prvenstva u fudbalu do kojeg je Rusiji bilo veoma stalo. Skripalj nije nikako mogao biti eliminisan u nekom drugom trenutku i na neki manje spektakularan način… Ne dok je bio u ruskom zatvoru, ne pre nego što je razmenjen 2010. godine.

S druge strane, motiv britanskih vlasti i na spoljnom, i na unutrašnjem planu je više nego očigledan. Čudna je koincidencija (ako u koincidencije verujete) da se i izvorna afera Skripalj i njeno sadašnje oživljavanje podudaraju s podjednako nedokazanim i podjednako Zapadu dobrodošlim hemijskim napadima u Siriji. U martu je bio navodni napad u Guti, zbog kojeg su Britanija, Francuska i SAD bombardovale zli Asadov režim, a sada, kada su teroristi demokratije pred slomom u Idlibu, ponovo se govori o predstojećem hemijskom napadu. Ako su Rusi u stanju da ovakvo nepočinstvo počine u srcu Britanije, zašto ne bi zajedno sa svojim saveznikom u Damasku to uradili i u Siriji? Na unutrašnjem planu, antiruskom histerijom i potpirivanjem straha od opasnosti s istoka, pravdaju se ogromna povećavanja budžeta za odbranu, dok se istovremeno vrše rezovi u socijalnim davanjima. „Državna kresanja bez presedana koja nam slede doneće teška vremena milionima pogođenim siromaštvom, beskućnicima, osobama s posebnim potrebama i sveopštu kreditnu krizu i krizu socijalne zaštite“, podnaslov je teksta iz januara ove godine novinarke „Independenta“ Frensis Rajan. Istovremeno je godišnji vojni budžet povećan za 20 milijardi funti.

Ako posle svega ovoga još verujete u priču da su Rusi poslali dvojicu poluinteligentnih osoba nalik agentu Diku Stilu (Đoka Čelik) iz parodije „Špijuniraj muški“ opremljenih nefunkcionalnim oružjem da spektakularno likvidiraju osobu bez ikakvog značaja, onda ništa.

Autor: Filip Rodić

Izvor: Pečat