RUSOFOBIJA KROZ „FEJKNJUZ“ STRATEGIJU: Ubijte to kopile (Rusiju) pa makar ubili i sebe!

Lažne vesti, u koje svi vole da veruju, u kipući lonac aktuelne rusofobije, što poprima razmere slične histerije naprednog Zapada koja je rezultovala bombardovanjem bivše Jugoslavije, dodaju nove laži i podmetanja. Retki razumni glasovi sa Zapada tvrde da aktuelni talas rusofobije ima najdestruktivniji potencijal dosad i da je daleko opasniji od Hladnog rata koji je u nekoliko navrata doveo svet na ivicu nuklearnog haosa, piše Pečat.

U svetu u kome i oni koji ne znaju engleski sasvim prirodno prihvataju svuda primenljivi i prisutni engleski izraz – „fejknjuz“ (lažne vesti) – podrazumevajuće bi bilo i logično da su sve vesti lažne i da su zato, orvelijanski, rado prihvaćene. Posebno oni koji ih proturaju neće negirati njihovu „verodostojnost“. Psihološkim nasiljem koje se neprestano vrši nad korisnicima tih vesti oni koji znaju da su izloženi lažima s vremenom počinju da ih prihvataju kao istinite. To je dobro smišljena i danas uporno i sistematski primenjivana strategija od strane takozvanih masovnih medija. Proizvodnja takvih vesti je praktično ugušila sve ono što se nekada podrazumevalo pod objektivnim obaveštavanjem i poštenim novinarskim radom. „Fejknjuz“ strategija je postala sistemska poluga raznih političkih akcija. A na najvišem nivou i ključni deo političkog delovanja. Čak je i neka vrsta ratnog sredstva. Tokom Hladnog rata između Istoka i Zapada, odnosno Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država, a koji se sada tako setno i istovremeno agresivno obnavlja u promotivnom sektoru zabavne industrije (višegodišnje uspešna serija „Amerikanci“ je najbolji primer negovanja hladnoratovske atmosfere i svakako nije jedina) postavljeni su temelji za očigledno večno pozicionirani antagonizam između ova dva pola demokratije i slobode. A da bi ta platforma plutala na uzburkanom okeanu prepunom opakih zveri koje bi da prožderu predivni savršeni slobodni svet Zapada, morao je da bude izmišljen najstrašniji bauk od svih i konstantno najveća pretnja za sve. Ta pozicija uzvišenog negativca pripala je Rusiji. Na izgradnju strastvene rusofobije koja je kao večnog antagonistu u prvi plan postavljala Rusiju radilo se svim silama i sredstvima decenijama.

Izuzetan doprinos je u tom smislu dala zabavna industrija i to i dalje čini. Već je najkomercijalniji serijal svih vremena, o avanturama engleskog agenta Džejmsa Bonda, učinio toliko da se u svesti čovečanstva instalira rusofobija kao legitiman način razmišljanja, odnosno negativnog prihvatanja ove zemlje i svega što ona u istoriji predstavlja, da je nemali trud zapadnih obaveštajnih službi u istom smeru bio skoro inferioran. I dok je tokom te prve hladnoratovske ere Rusija predstavljana kao pretnja slobodnom demokratskom svetu, jer je svojim najpre uređenjem i suprotstavljenim političkim izborom to po definiciji morala da bude, teško je objasniti jednako intenzivnu aktuelnu rusofobiju zapadnog sveta u vremenu kada i sadašnja Rusija po svemu pripada istom tom svetu, sve do svog demokratskog i kapitalističkog opredeljenja, pa čak i značajnog prihvatanja globalizma kao dominantnog ustrojstva civilizacije. Danas, dakle, ne bi trebalo da ima razumnih argumenata za antagonizam i za postojanje rusko-zapadnog deljenja na protagoniste i antagoniste. A upravo je ta podela u tolikoj meri prisutna da je povremeno intenzivnija nego što je bila ikada ranije. I što je najgore, i dalje je sistemska, politička, strategijski opredeljena u čitavoj strukturi ne samo političke već i informativno-zabavne industrije.

Novi hladni rat je daleko opasniji

Stiven Koen, penzionisani profesor ruskih političkih studija na Njujorškom univerzitetu i Prinstonu, poslednjih godina se ističe radovima na temu tzv. drugog, tekućeg, perioda hladnog rata između Zapada i Rusije. Perioda koji je u punom zamahu i sve je snažnijeg intenziteta od kako je demonizovani Vladimir Putin na vlasti u Rusiji i od kada mu je protivnik u Beloj kući Donald Tramp. Po tvrdnji ovog profesora i njegovih saradnika, ovaj hladni rat je daleko opasniji nego što je bio prethodni. Kada se zna da je prethodni u više navrata dovodio svet na ivicu atomskog istrebljenja, profesorova tvrdnja deluje prilično mračno, čak i apokaliptično. Tekući medijski rat protiv Rusije, nizanja navodno dokazanih (fejknjuz argumentima, naravno) skandala koji su skuvani i servirani od strane Kremlja, sve sa eskalacijom pretnji sankcijama Rusiji, dokaz su da profesor zna šta govori. Uostalom, evo nekoliko njegovih opaski koje sasvim dobro ilustruju sistemsko negovanje rusofobije od strane zapadnih medija. Od, recimo, poslednjih izbora koje je Putin dobio sa skoro osamdeset posto glasača na svojoj strani, a na šta su zapadni mediji horski reagovali bez uvijanja i lepih reči, a što im je uobičajeni način ophođenja prema dokazanim neprijateljima demokratije, otvoreno etiketirajući ruske izbore kao prevaru i farsu, tj. još jednu nameštaljku diktatora Putina. Američki mediji otišli su najdalje, usudivši se da ruske glasače na strani Putina nazovu ruljom! Od strane američkog establišmenta i čelnika CIA stigle su još teže reči, zapravo smišljeno tempirani novi talas antiruske histerije, reči koje su išle toliko daleko da su ruski narod nazvali genetski kodiranim kolaborantima, masom koja traži da bude potlačena. Svakako da se i ovom prilikom oglasio poznat po svojoj mržnji prema svemu ruskom čuveni senator Džon Maken – ponovio je svoju paušalnu etiketu o Rusiji koju je opet javno, u medijima, bez ikakvog straha od posledica, namerno uvredljivo nazvao „benzinskom pumpom koja se pretvara da je država“!

Da se ne usudimo da baš kažemo ugledni, ali svakako dominantno prisutni „Vašington post“ napao je Rusiju tvrdeći da je u toj zemlji zločin verovanje u Boga!? U vreme skandala, takođe dobrim delom pripremljenog i dirigovanog sa Zapada, onog s dopingovanjem sportista, novinar sportske rubrike ovih novina iskoristio je početak lovne sezone na sve rusko izjavivši da je ruska nacija sramotna. Ni „Njujork tajms“ nije ostao dužan. Oni su iz pera navodnog ruskog eksperta svojim i čitaocima čitavog naprednog sveta otkrili veliku istinu – da je „Putinova Rusija“ sila koja se nalazi u poziciji potpune konfrontacije prema Zapadu i koja ima drugačiju, mračnu, viziju globalne politike odlučne da zarad sopstvenih potreba i koristi uvek krši sve norme demokratskog sveta! Novoj obilnoj medijskoj infuziji rusofobije pridružio se i časopis „Rolingstoun“, uvek voljan da se dokaže kao navodni bastion slobodoumnog političkog rezonovanja, a ne samo kao promotor muzičkih vrednosti slobodarskog Zapada, objavivši na svojim stranama, takođe, razume se, od stručnjaka za Rusiju, da je ova zemlja neka vrsta lažne demokratske tvorevine u kojoj ne postoji nikakvo civilno društvo jer je i ono, kao i sve drugo u toj državi, pod kontrolom Putina. U svojoj studiji nove rusofobije koja se generiše u zapadnim medijima profesor Koen je zabeležio i ovakve naslove, odnosno etikete: „Rusija je najveći svetski problem“, „Tretirajte Rusiju kao terorističku zemlju jer to ona jeste!“, „Rusija je gangsterski raj!“, „Rusija nikada neće biti normalna zemlja!“… Za čuveni svetionik demokratije „Si-En-En“, Rusija je ajkula, a moglo se čuti pred kamerama američke televizije i mišljenje jednog harvardskog intelektualca koji je izjavio da je surova stvarnost Amerike što ne može da jednostavno ubije to kopile (Rusiju), a da istovremeno ne izvrši samoubistvo!

Demonizacija bez presedana

Poruke su od Rusije prestravljenom stanovništvu da je to zemlja s narodom koji obožava da za vladare ima tirane (Putin je, razume se, izjednačen sa Staljinom), da su Rusi genetski kodifikovani kao sluge takvih vođa, da su ogrezli u zlo, poroke i bezbožništvo, da su primitivni, nasilni i potpuno iracionalni. U stripovima za decu Rusija je predstavljena kao krvoločni medved koji napada i proždire sve i svakoga na koga naiđe, u filmovima su kao država uvek nerazumna pretnja za smak sveta, a pojedinačno Rusi su gotovo stoprocentno primitivni gangsteri, krajnje nasilni i neshvatljivo iracionalni. Razloge, poreklo i ciljeve ove nikada demontirane rusofobije koja dominira američkim medijima, zvaničnom i nezvaničnom politikom, kao i kroz skoro čitav vek filmske industrije nikada neizmenjeni stav da su Rusi momci sa crnim šeširom, zli, podli i pogani, na svako zlo spremni, istraživali su brojni autori sa obe strane gvozdene zavese. Gi Metan, jedan od najsvežijih tragalaca za uzrocima rusofobije u Americi, u svom delu „Stvaranje rusofobije“ odlazi čak i do carske Rusije nižući negativne faktore koji su se na američkoj strani množili protiv Rusije do danas: uticaj sveprisutnih antiruskih lobija u američkom establišmentu, a izostanak proruskih; potreba za „kvalitetnim“ neprijateljem vojnoindustrijskog kompleksa u Americi koji je baš u Rusiji pronašao najboljeg i najprofitabilnijeg negativca; istorijske okolnosti koje su išle naruku negovanju rusko-američkog antagonizma; značajan doprinos tom antagonizmu od strane velike ruske dijaspore… Iako su svi ovi činioci prisutni u tkivu aktuelne rusofobije, za profesora Koena nova rusofobična politika Amerike i Zapada ima potporu najpre u demonizaciji predsednika Putina koja nema presedana u čitavoj istoriji američkih medija i zvanične politike. Demonizaciji koja je otišla i korak dalje jer je negativnu, đavolsku etiketu, prilepila ne samo omraženom lideru već čitavoj ruskoj naciji! Nema sumnje da ovaj hladni rat tako postaje nezaustavljivo vreliji, te opasniji nego što je bio prethodni. Opasniji jer ovoga puta deluje da nema ko da ga zaustavi kada, a što sigurno hoće, opet dođe do ivice uništenja civilizacije. Potpuno je očigledno da mediji, intelektualna, politička, pa i elita zabavne industrije, iniciranjem i negovanjem sve prljavijih antiruskih kampanja idu tim pravcem, čak i uprkos tome što su one istovremeno i autodestruktivne. Da se poslužimo koloritnim rečnikom gorespominjanog harvardskog intelektualca, sva je prilika da će ovo (rusko) kopile neko uskoro poželeti da uništi, pa makar pritom ubio i sebe i sve nas usput!