Angelin beg od anketa

NEMAČKOM ovih dana lete kockice, od čijeg će slaganja zavisiti budućnost aktuelnog državnog vrha, a da stvar bude još zanimljivija, pobrinula se sama kancelarka Angela Merkel, koja kao da je nestala s lica zemlje. Dok se tamošnji mediji javno pitaju gde je šefica, iz njenog kabineta poručuju da će se ona u Berlinu pojaviti najkasnije 14.avgusta. Niko, međutim, ne govori gde je trenutno i zašto godišnji odmor ne provodi, uobičajeno, sa mužem.

Pročitajte još:Sada i Angela brani Crnu Goru

A ovaj njen izostanak iz javnog, ali i bračnog života dolazi u trenutku kada su sve učestalija i glasnija nagađanja da Merkelova možda neće završiti svoj četvrti mandat na najvišoj funkciji u zemlji. Okidač bi po svoj prilici bila - tu spora gotovo da i nema - migrantska strategija i odnos prema izbeglicama, čiji talas, kad je ova zemlja u pitanju, doduše, jenjava, ali je Nemačka i dalje neprikosnoveni broj jedan na listi migrantskih želja.

Dok se Merkelovoj gubi svaki trag, tradicionalna anketa koja se sprovodi sa ciljem da se vidi za koga bi građani glasali da su naredne nedelje izbori ne ide joj u prilog. Njena Hrišćansko-demokratska unija (CDU) u paketu sa bavarskom sestrinskom Hrišćansko-socijalnom unijom (CSU), inkasirala bi tek 29 odsto glasova. Unija je, ovim skorom, prvi put u jednoj anketi "Dojčlandtrenda" pala ispod 30 procenata. Drugim rečima, demohrišćani više nemaju ni trećinu nemačkog biračkog tela.

Koalicioni partner, Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) stagnira na 18 odsto. Stranke vladajuće koalicije zajedno bi osvojile samo 47 odsto glasova, što znači da bi izgubile većinu u Bundestagu!

Pročitajte još: Šta znači "hladna tišina" na relaciji Merkel-Tramp

S druge strane, AfD nastavlja da jača: desničarske populiste samo jedan procenat glasova deli od pozicije socijaldemokrata (17 odsto). Ojačali su i Zeleni (15 odsto), Levica ima nepromenjenih devet odsto podrške, dok Stranka slobodnih demokrata (FDP) sa sedam procenata pokazuje blago slabljenje.

Pomeranje težišta na nemačkoj stranačkoj vagi, moglo bi da se, po sistemu spojenih sudova, prelije i na državnu situaciju i na položaj same nemačke kancelarke. Hoće li Merkelova zaista platiti za svoju politiku otvorenih vrata prema migrantima? Može li ova situacija biti, zapravo, uvod u raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora u ovoj zemlji?