Prva beba iz epruvete slavi 40. rođendan

PROČITAJTE I: Prva srpska beba iz epruvete napunila 31 godinu

- Ne smeta mi kada me zovu "beba iz epruvete", ali ja više volim da se kaže beba iz IVF (in vitro fertilizacija), pošto nije bilo nikakvih epruveta - rekla je Luiza za BBS, nasmejana i zagledana u veliku staklenu teglu u kojoj je započela život.

PROČITAJTE JOŠ - Prva srpska beba iz epruvete napunila 31 godinu

Ta tegla je sada prikazana u Muzeju nauke u Londonu, jer je 25. jula 1978. godine Luiza postala prva osoba koja je rođena nakon što je bila zamišljena van ljudskog tela, putem in vitro fertilizacije, odnosno oplodnje. Njen embrion je uzet iz posude koja se zove "desikator" - i prebačen u matercu Luizine majke Lesli.

PROČITAJTE JOŠ - Nepoznat broj beba rođenih metodom vantelesne oplodnje

Iako bi joj lično, kako je ovih dana rekla za svetske medije, bilo draže da je njen rođendan njena lična stvar, jasno joj je da je njenim rođenjem počela istorija koju do danas proslavlja više od šest miliona beba rođenih postupkom vantelesne oplodnje, sve njihove porodice, nauka i naročito - medicina.

Luiza sa medicinskim sestrama u bolnici u Oldhamu Shutterstock

Po rođenju u Centralnoj bolnici Oldham u Engleskoj, carskim rezom, beba teška 2.608 grama, pored Luiza, dobila je još jedno ime - Džoj (radost) i to je i bila, ne samo za svoje roditelje, već i za sve koji su se borili da dobiju bebu.

Četrdeset godina od rođenja prve bebe iz epruvete petomesečnom izložbom, otvorenom 5.jula, proslavlja i čuveni Muzej nauke u Londonu, izložbom posvećenom desetogodišnjem mukotrpnom istraživanju koje je 1978. godine konačno dovelo do rođenja prve "bebe iz epruvete".

Povodom njenog 40. rođendana otkrivena je porodična arhiva o ovoj "bebi-čudu", koja sadrži poklone, fotografije, isečke iz novina. Lesli Braun, čuvala je sve, uključujući i kartone i prepiske sa bolnicom nakon rođenja svoje ćerke Luize. Sve to je pune četiri decenije bilo smešteno u garderobi u porodičnoj kući u Bristolu i nađeno je posle smrti gospođe Braun 2012. Luiza je sve to poklonila arhivu u Bristolu.

- Moja mama je čuvala sve što se tiče mog rođenja od kartona i dokumenata, do novinarskih napisa koji su pratili moje rođenje - izjavila je Luiza za BBS. - Sada kada je IVF uspostavljena tehnika širom sveta, mislila sam da je važno da ljudi dobiju istinit pogled na to kako je sve počelo iz naše porodične perspektive.

Naslovna strana "Dejli mejla" Foto Dr Slobodan Radulović

Luizini roditelji su 1982. godine, ponovo uz pomoć vantelesne oplodnje, dobili još jednu ćerku koja je tada bila 40. beba začeta na ovaj način. Luizina mlađa sestra Natali ima dva dečaka i devojčicu i prva je žena na svetu koja je začela prirodnim putem, iako je sama takođe "beba iz epruvete".

Vantelesnu oplodnju naučnici širom sveta smatraju najznačajnijim dostignućem humane medicine 20. veka, a londonski Muzej nauke je izložbom želeo da podseti i na troje naučnika, po mnogima, "zaboravljenih pionira vantelesne oplodnje" - Roberta Edvardsa, Patrika Steptoa i Džin Purdi, bez čijeg decenijskog odlučnog nastojanja da pobede problem neplodnosti danas ne bi imali desetine miliona srećnih ljudi, koji su se ostvarili u ulozi roditelja.

U dokumentaciji Luizine majke je i pismu iz decembra 1977. godine, u kojem je dr Robert Edvards napisao: "Rezultati na uzorcima krvi i urina su veoma ohrabrujući i ukazuju na to da možete biti u ranoj trudnoći. Zato, molim vas da mirno uzmete stvari - bez skijanja, penjanja ili bilo čega naporan, uključujući šoping!"

Ponosni roditelji Foto Dr Slobodan Radulović

STERILITET

STERILITET je globalno postao sve češći problem u 21. veku, koji nije zaobišao ni Srbiju. Procenjuje se da svaki peti par ima problem sa neplodnošđu, a država finansira tri pokušaja vantelesne oplodnje. Iako je uspešnost ovih postupaka u razvijenim zemljama 30 do 40 odsto, lekari ipak podsećaju da medicina još nema odgovor na pitanje zašto biomedicinski potpomognuta oplodnja nekada uspe, a nekada ne.

ĆELIJE OD TKIVA KOŽE

PROFESOR Slobodan Radulović, član lekarskog tima koji je uradio prvu vantelesnu oplodnju u Srbiji 1986. u bolnici "Narodni front", nema nikakvu sumnju da će dalji napredak nauke još povećati šanse onih koji se bore za potomstvo:

- Verujem da će nauka krupnim koracima nastaviti i dalje, imajući u vidu da su u proteklih 40 godina nađeni odgovori i na problem muškog steriliteta, da su usavršena tehnološka sredstva i da se uveliko radi na ispitivanju mogućnosti stvaranja jajnih ćelija od tkiva kože. Ipak, dok nauka radi svoje na nama je da iskoristimo postojeće mogućnosti i zato apelujem na državu, ali i na kompanije koje se rukovode principima društvene odgovornosti da zajedničkim snagama stvorimo uslove da i parovi u Srbiji mogu sebi da priušte višestruke pokušaje.