Dribling Makrona za spas predgrađa

FRANCUSKE vlasti su odavno zapustile i prepustile periferije velikih gradova. U nekima od njih otvoreno cvetaju šverc, trgovina narkoticima, nesigurnost. Živi se i radi po pravilima lokalnih bandi. Bezbroj puta vrh države je pokušao da vrati red u zapuštena predgrađa, ali bezuspešno. Sada igraju na kartu fudbalera.

U šampionskom slavlju, predsednik Emanuel Makron i mediji su od novih fudbalskih vladara sveta napravili heroje Republike. Uz standardnu poruku da je Francuska ujedinjena u svim svojim bojama porekla i da, kao takva, postiže planetarne uspehe, ovoga puta dopisana je još jedna, da snovi najupornijih i najuspešnih iz defavorizovanih predgrađa mogu da postanu java.

PROČITAJTE JOŠ: Kolomb pred poslanicima zbog ispada Makronovog pomoćnika

Mbape, Pogba, Kante, Fekir i drugovi, sa periferije Pariza, Liona i drugih francuskih gradova, postali su preko noći novi model uspeha za mlade iz predgrađa, kako radom, trudom i talentom može da se stigne do zvezda, iako su išli težim i zaobilaznim putem, bez zlatne kašike i guvernante.

Još u svlačionici, dok su na sve strane iskrile pobedničke salve, Makron je, uzbuđenim glasom, podsetio nove idole nacije da će se mnogi iz mlade generacije sada ugledati na njih i da će im ponašanje od sada pa nadalje, kao šampionima, morati da bude za primer.

U Francuskoj, fudbalska reprezentacija je postala lakmus za identitet. Tako igrači dobijaju odgovornost koja ih, politizacijom, nadaleko prevazilazi.

Francuska fudbalska reprezentacija oduvek je kroz istoriju odražavala migracioni karakter. U zemlji prihvata i azila nacionalni dres "petlova" s ponosom su nosili i pronosili Remon Kopa, Mišel Platini, Zinedin Zidan... Pa je imigracija, ona obična, ipak, sve više postajala teret.

Prevelika bi, zato, mogla da budu očekivanja od mladih fudbalera da bi oni mogli da uspeju tamo gde država nije, gde se u svojevrsnim getima na severu Pariza i Marselja vrši otvorena apologija terorizma, gde automobili gore kao novogodišnje prskalice, gde ne smeju da zađu poštari, pogrebnici, lekari, vatrogasci - bilo ko u ime države. Naravno, ni policajci. Baš je ovih dana u naseljima na obodu Monpeljea zapucano na čuvare reda koji su pokušali da preseku prodaju droge.

Bezbroj planova za obnovu, restrukturiranje i spas predgrađa predstavljale su vlasti u prethodnih nekoliko decenija. Sa jednim od planova nedavno je izašao i Makron. Baš je prethodnih dana u Jelisejskoj palati primio predstavnike najvećih firmi tražeći od njih da omoguće zapošljavanje mladih iz uzavrelih predgrađa, smatrajući da integracija najpre dolazi preko socijalnog plana. Fudbaleri su mu dobrodošli da dodatno ojača svoj naum.

Makron se nada da će, uz narodski prekomponovan slogan "Sloboda, jednakost, Mbape", on sada imati više sreće.

FUDBAL I REJTING

POLITIKA i fudbal imaju uticaja jedno na drugo. Dobre igre reprezentacije, u principu, uvećavaju rejting šefova država. Tako je, na primer, Žak Širak pre tačno 20 godina "odskočio" za čak sedam odsto u barometru javnog mnjenja kada su "petlovi" osvojili svoju prvu titulu svetskog šampiona. Emanuel Makron, međutim, nije te sreće. Naprotiv, doživeo je pad od dva odsto i trenutno ga 61 odsto nacije ne smatra dobrim predsednikom. Dopalo im se, kažu, njegovo navijanje, ali ne i kako vodi državu, pre svega na ekonomskom planu.