Erdogan vlada potezom pera

OD ponoći između srede i četvrtka u Turskoj je ukinuto vanredno stanje, samo dan pre isteka pune dve godine, koliko je bilo na snazi. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan održao je obećanje da se vanredne mere, uvedene 20. jula 2016. posle neuspelog državnog udara, neće više produžavati.

Svetski mediji, međutim, ističu da odustajanje od vanrednog stanja nipošto ne znači da u Erdoganovim rukama nisu ostali instrumenti kojima može da ućutka tursku opoziciju i narod. Naprotiv, analitičari upozoravaju da je tursko društvo pretrpelo promene koje se neće poništiti prestankom vanrednog stanja.

Za pokušaj puča, koji se odigrao 15. jula 2016. godine, turska vlada optužila je pripadnike mreže islamskog sveštenika Fetulaha Gulena, koji živi u SAD. U sukobima je tada poginulo 250 ljudi, a ranjeno je bezmalo 2.600.

Pročitajte još: Erdogan:Turska bi mogla ukinuti vanredno stanje posle izbora

Vlada u Ankari sedam puta je produžavala vanredno stanje. To je omogućilo Erdoganu da vlada dekretima. Istovremeno, on je uveo nova pravila u sve državne institucije, što je rezultiralo talasom otpuštanja i hapšenja. Takav "lov na veštice", piše nemački Dojče vele, nastavio se dve godine.

Izdata su 32 dekreta, a zvanična statistika pominje da je 160.000 ljudi privedeno, a više od 70.000 ih se našlo iza rešetaka. Među njima su bili novinari, borci za ljudska prava i opozicioni političari. Prema podacima MUP Turske, otpušteno je 121.311 ljudi, a oko 7.000 od tog broja - sa univerziteta. Među univerzitetskim radnicima, 5.700 je bilo na akademskim pozicijama. Sve škole i privatni obrazovni centri na koje je "pala Gulenova senka" zatvarani su po kratkom postupku.

Duga ruka turske vlasti bila je usmerena i na članove različitih opozicionih grupa u ovoj zemlji. Tako je, na primer, stotinak gradonačelnika zamenjeno prinudnim upravnicima u regionima naseljenim Kurdima. Znatan broj kurdskih opozicionih lidera, takođe se našao iza brave.

Pročitajte još: Turska: Nema produžavanja vanrednog stanja

Uprkos brojnim i sve oštrijim protestima iz UN i Evropskog saveta, koji su ponašanje turskih vlasti tokom vanrednog stanja okarakterisali kao "zabrinjavajući razvoj događaja", Ankara je ostala pri svom. Pooštravale su se i represije prema medijima "zbog širenja propagande kojom se podržavaju terorističke organizacije ili vređa predsednik", kako je to obrazlagano.

Vanredno stanje stvorilo je trajne promene i u samom načinu Erdoganove vladavine. On se nije odrekao institucije predsedničkog dekreta. Novi predsednički sistem, uspostavljen u zemlji, daje mu moć da, potezom pera, preoblikuje sve delove vlasti i državnog aparata. Baš onako kako je to činio za vreme vanrednog stanja. Možda još i efektnije.