Izjave Putina i Trampa već se pišu

MOSKVA

OD STALNOG DOPISNIKA

VEĆ sada, nedelju dana pre samita u Helsinkiju, koji će se održati 16. jula i na kojem će se susresti predsednici dveju najmoćnijih država, Vladimir Putin i Donald Tramp, može se reći da on ipak neće biti "istorijski". Takav zaključak se zasniva na tekstu izjave koju će posle razgovora u Helsinkiju Putin i Tramp saopštiti svetskoj javnosti, a koji se već piše.

Naime, ruske diplomate su krajem minule nedelje predale predlog svog teksta zajedničke predsedničke izjave i od Amerikanaca se čeka da daju predlog dopuna ili korekcija. Svesni da nekih spektakularnih dogovora ne može biti, u Moskvi su se opredelili za realističan pristup i tekst koji može da prođe na pregovorima s bilo kojim predsednikom bilo koje države.

Rusi predlažu da se u zajedničkoj izjavi Putina i Trampa kaže da je neophodno da se podržavaju kontakti lidera dveju zemalja, kao i diplomata, predstavnika ministarstava odbrane i tajnih službi. Obrazlažući zašto je važno da predsednici budu stalno u kontaktu, napisano je da njihovi susreti utiču na političku stabilnost u svetu. Osim toga u tekstu izjave se kaže da se treba obratiti pažnja na razvoj ekonomskih veza kao i širenje kontakata među građanima.

Predsednik Putin je više puta govorio da su dobri ekonomski odnosi najbolji put da se poboljšaju i ojačaju politički odnosi među državama.

PROČITAJTE JOŠ - Zašto Nemce plaši samit Putina i Trampa?

Navodno da su Amerikanci koji rade na pripremi teksta predsedničke izjave spremni da rusku verziju uzmu kao osnovu, ali nastoje da se u konačnom tekstu ubaci i nekoliko rečenica o zabrinutosti SAD oko mešanja u predsedničke izbore 2016. godine. U Vašingtonu bi želeli da u izjavi bude i svojevrsna garancija Moskve da se u budućnosti tako nešto neće događati. Putin je mnogo puta do sada kazao da se ruska država i njene službe uopšte nisu uplitale u američke izbore. Upravo zato teško je verovati da se u tekstu zajedničkog saopštenja nađe neka vrsta izvinjenja Moskve Vašingtonu.

Lani su se Putin i Tramp videli dva puta, ali to je bilo na marginama međunarodnih skupova, pa se za susret u Helsinkiju može reći da će to biti pravi samit.

S obzirom na teme u fokusu predstojećeg susreta, a to su Sirija i ništa manje važna Ukrajina, nameće se pitanje mogu li dva predsednika u Helsinkiju da dođu do zajedničkog stava kako da se ti problemi reše. Male su šanse da se Putin i Tramp dogovore jer se pozicije Moskve i Vašingtona bitno razlikuju. Glavni problem je što sadašnji predsednik SAD nema podršku u Kongresu i Senatu. Prisetimo se kako su jastrebovi u Vašingtonu ignorisali sve dogovore bivšeg državnog sekretara Džona Kerija sa ruskim ministrom Lavrovom oko Sirije. Što se tiče Ukrajine, nije realno da u SAD priznaju da su oni učestvovali u rušenje predsednika Janukoviča i doveli na vlast najkorumpiranije rukovodstvo u Evropi.

HELSINKI IMA TRADICIJU

PRESTONICA Finske ima tradiciju da bude domaćin svetskim liderima. Daleke 1975. godine, za vreme čuvene Helsinške konferencije, tamo su se sreli i razgovarali sovjetski lider Leonid Brežnjev i američki Džerald Ford. Kasnije je Helsinki bio domaćin Mihailu Gorbačovu i Džordžu Bušu, a zatim i Borisu Jeljcinu i Bilu Klintonu. Putin će u Helsinki doleteti 16. jula iz Moskve, a Tramp iz Škotske gde će se rekreirati igrajući golf posle posete Londonu i pre toga samitu NATO.