I pored dobrih namera, posle samita sve po starom?

Uprkos dobrim namerama Donalda Trampa, malo je verovatno da će njegov samit sa Vladimirom Putinom biti korak dalje u izgradnji prijateljstva između SAD i Rusije, ocenjuje "Tajm".

Tramp i Putin će taj susret ocenjivati kao uspeh, ali ne treba očekivati da će se odnosi Vašingtona i Moskve poboljšati, piše američki magazin.

Predsednik SAD će, nakon samita NATO-a u Briselu, gde će se verovatno prepirati sa američkim saveznicima, otputovati u Helsinki gde se 16. jula sastati sa svojim ruskim kolegom.

Prvi zvanični samit dva lidera će danima diktirati novinske naslove i komentare, piše "Tajm" i navodi da je to potpuno razumljivo, kad se uzme u obzir da, od svega što je neobično u vezi sa Trampom, najneobičniji je njegov lični odnos sa Putinom.

S druge strane, Tramp smatra da davanje bilo kakve uverljivosti pričama o ruskom mešanju u američke izbore podriva njegovu legitimnost kao šefa države i njegov izborni trijumf nad Hilari Klinton.


Ništa od toga, međutim, ne objašnjava u potpunosti Trampovu upornu želju da se angažuje sa Putinom.

Neko bi mogao reći da ima logike u tome da Tramp, kao najviše antisistemski orijentisani predsednik koga su Amerikanci ikada izabrali, to radi u inat demokratama i republikancima u Kongresu. Ali nema baš mnogo logike da to čini i u inat osoblju Bele kuće i svojim savetnicima.

Samit u Helsinkiju, uprkos svoj galami koja ga prati, trebalo bi da se odvija dobro. I Putin i Tramp su saglasni kada se radi o određenom broju geopolitičkih pitanja.

"Tajm" navodi da se oni slažu da bi SAD trebalo da se značajno manje angažuju u Siriji, obojica otvoreno dovode u pitanje korisnost NATO-a i obojica žele mir na Bliskom istoku.

Oni se, izgleda, slažu i da Rusija treba da se vrati u G7, sa čime se ostale članice neće složiti, ali to je nevažno: činjenica da će mediji zbog toga biti ljuti samo će biti dodatan podsticaj za Trampa, a Putin će biti više nego srećan da bude deo toga.

Sjaj samita, međutim, neće dugo trajati, ocenjuje "Tajm".

Za razliku od Putina, Trampova vlast ima domaća ograničenja (mediji, njegovi republikanci, kao i sopstvena birokratija). Nedavno je odbor Senata podržao procenu američkih obaveštajnih službi da se Rusija mešala u izbore 2016. godine.

Što se Trampa lično tiče, taj odbor je slobodno mogao da objavi i da Rusi stoje iza otmice Lindbergove bebe (1932. godine).

Međutim, čitava istraga o ruskom mešanju u izbore otežava Trampu da se suprotstavi američoj "političkoj gravitaciji" kada se radi o bilo čemu što je u vezi sa Rusijom.

Da nema tih specifičnosti oko Trampa, približavanje SAD i Rusije imalo bi puno geopolitičkog smisla. Za Rusiju, Kina je mnogo veći strateški problem nego što su to SAD, piše "Tajm" i primećuje da su prijateljstva između država građena i na manjim zajedničkim osnovama.

Nažalost, međutim, i uprkos Trampovim dobrim namerama, najmanje je izgleda da bi on mogao da izgradi jedno takvo prijateljstvo, konstatuje se u tekstu.